Ova glava zasnovana je na Jovanu 11,47–54.
Vitanija je bila tako blizu Jerusalima da su vesti o vaskrslom Lazaru uskoro stigle u grad. Preko uhoda koji su bili očevici ovog čuda, jevrejski poglavari su brzo u svojim rukama imali činjenice. Odmah je sazvan sastanak Sinedriona da se odluči što treba činiti. Hristos je sad pokazao svoju vlast nad smrću i grobom. Ovo veliko čudo bilo je vrhunski dokaz koji je Bog pružio ljudima da je On poslao svog Sina na svet radi njihovog spasenja. To je bio izraz božanske sile dovoljan da uveri svaki um koji je pod vlašću zdravog rasuđivanja i prosvetljene savesti. Mnogi koji su bili očevici Lazarovog vaskrsenja poverovali su u Isusa. Međutim, mržnja sveštenika prema Njemu pojačala se. Odbacili su sve manje dokaze o Njegovoj božanskoj prirodi i ovo novo čudo samo ih je razjarilo. Umrli je vaskrsnuo usred bela dana i pred gomilom svedoka. Nikakvo lukavstvo ne bi moglo oboriti takav dokaz. Iz tog razloga neprijateljstvo sveštenika postalo je još kobnije. Više no ikad odlučili su da učine kraj Hristovom radu.
Sadukeji, iako nisu bili naklonjeni Hristu, nisu bili tako puni zlobe prema Njemu kao fariseji. Njihova mržnja nije bila tako žestoka. Međutim, sad su bili vrlo uznemireni. Oni nisu verovali u vaskrsenje mrtvih. Stvarajući nazovi nauku, zaključili su da je nemoguće da mrtvo telo oživi. Ali s nekoliko Hristovih reči njihova teorija bila je oborena. Pokazao im je da ne znaju ni Pisma ni sile Božje. Nisu mogli da vide nikakvu mogućnost za brisanje utiska koje je čudo ostavilo na narod. Kako se ljudi mogu okrenuti od Njega koji je uspeo da grobu otme njegovog mrtvaca? Širili su lažne izveštaje, ali čudo se nije moglo poreći, pa nisu znali kako bi suzbili njegovo delovanje. Dotle sadukeji nisu potpomagali plan o Hristovom ubistvu. Međutim, nakon Lazarevog vaskrsenja, doneli su rešenje da jedino Njegovom smrću mogu zaustaviti Njegove neustrašive optužbe protiv njih.
Fariseji su verovali u vaskrsenje i morali su uvideti da je ovo čudo dokaz Mesijinog prisustva među njima. Ali uvek su se suprotili Hristovom radu. Od samog početka mrzeli su Ga zato što je otkrivao njihove licemerne zahteve. On je strgnuo plašt strogih obreda ispod kojeg se skrivala njihova moralna izopačenost. Čista vera koju je On propovedao osudila je njihovo prazno ispovedanje pobožnosti. Bili su žedni osvete zbog Njegovih oštrih ukora. Pokušali su Ga izazvati da kaže ili učini nešto što bi im dalo priliku da Ga osude. Nekoliko puta pokušali su ga kamenovati, ali On se tiho povukao i oni su Ga izgubili iz vida.
Čuda koje je činio Subotom bila su za olakšanje bolesnima, ali fariseji su Ga pokušali osuditi kao prestupnika Subote. Pokušali su pokrenuti Irodovce protiv Njega. Predstavljali su Ga kao da teži uspostavljanju suparničkog carstva i savetovali su se s njim kako da Ga unište. Da bi izazvali Rimljane protiv Njega, prikazali su Ga kao da pokušava potkopati njihovu vlast. Pokušali su Ga na razne načine sprečiti da utiče na narod. Ali sve dotada njihovi pokušaji bili su osujećeni. Mnoštvo koje je svedočilo o Njegovim delima milosrđa i koje je slušalo Njegova čista i sveta učenja znalo je da to nisu dela i reči kršitelja Subote ili bogohulnika. Čak i sluge koje su poslali fariseji bile su tako pod uticajem Njegovih reči da Ga nisu mogle uhvatiti. U očajanju Jevreji su na kraju izdali naredbu da svaki čovek koji ispoveda veru u Hrista treba da se isključi iz Sinagoge.
Sveštenici, poglavari i starešine okupljeni na savetovanju, čvrsto su odlučili da ućutkaju Njega koji je učinio tako veličanstvena dela kojima su se divili svi ljudi. Fariseji i sadukeji bili su jedinstveniji no ikad ranije. Dotad podeljeni, sad su postali jedno u svom protivljenju Hristu. Nikodim i Josif prilikom ranijih savetovanja sprečili su da Isus bude osuđen i zbog toga nisu bili pozvani. Na ovo savetovanje bili su pozvani drugi uticajni ljudi koji su verovali u Isusa, ali njihov uticaj nije nadjačao uticaj zlobnih fariseja. (nastavlja se)
