Pre nego što je pogledao u Hristovo lice, Zahej je otpočeo delo kojim se otkrio kao pravi pokajnik. Pre no što ga je itko optužio, priznao je svoj greh. Potčinio se osvedočenju Svetoga Duha i počeo sprovoditi pouku iz reči napisanih kako za stari Izrailj tako i za nas. Gospod je rekao davno pre toga: »Ako osiromaši brat tvoj i iznemogne ruka njegova pored tebe, prihvati ga, i kao stranac i došljak neka poživi uz tebe. Nemoj uzimati od njega kamate ni dobiti; nego se boj Boga, da bi poživeo brat tvoj uz tebe. Novaca nemoj mu davati na kamatu, niti mu hrane svoje pozaimaj radi dobiti.« Za to ne varajte jedan drugoga, nego se bojte Boga Svojega.« (3. Mojsijeva 25,35–37.17) Ove reči izgovorio je sam Hristos kad je bio skriven u stubu od oblaka i upravo prvi odgovor Zaheja na Hristovu ljubav sastojao se u pokazivanju samilosti prema siromašnima i onima koji pate.
Među carinicima postojao je savez, tako da su mogli ugnjetavati narod i podupirati jedni druge u svojim nepoštenim delima. U svom otimanju sprovodili su ono što je gotovo postao sveopšti običaj. Čak i sveštenici i rabini koji su ih prezirali nosili su krivicu bogaćenja nepoštenim postupcima pod plaštom svog svetog poziva. Međutim, čim se Zahej potčinio uticaju Svega Duha, odbacio je svaki postupak suprotan čestitosti.
Nijedno pokajanje nije pravo ako ne izazove promenu života. Hristova pravda nije ogrtač kojim će se pokrivati nepriznati i neostavljeni gresi; to je životno načelo koje preobražava karakter i upravlja ponašanjem. Svetost je potpuna pripadnost Bogu; to je potpuno predanje srca i života za stan nebeskim načelima.
Hrišćanin u svom poslovnom životu treba predstaviti svetu način na koji bi naš Gospod vodio poslovne pothvate. U svakom poslu on treba pokazati da je Bog njegov učitelj. »Svetinja Gospodu«, treba da bude napisano na trgovačkim dnevnicima i na glavnoj knjizi, na ugovorima, priznanicama i vrednosnim papirima. Oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici a posluju na nepošten način, lažni su svedoci o karakteru svetog, pravičnog i milostivog Boga. Svaka obraćena duša, kao i Zahej, objaviće ulazak Hrista u svoje srce time što će napustiti nepravične postupke koji su obeležavali njegov život. Kao i starešina carinički, on će pružiti dokaz svoje iskrenosti time što će nadoknaditi nanesenu štetu. Gospod kaže: »I vrati bezbožnik zalog, i vrati što je oteo, i stane hoditi po uredbama životnijem ne čineći bezakonja;… od svih greha što je zgrešio ništa mu se ne će spomenuti;… doista će živ biti.« (Jezekilj 33,15.16)
Ako smo drugima učinili nepravdu nekim nepravičnim poslovnim postupkom, ako smo prevarili u trgovini ili ako smo obmanuli nekog čoveka, čak ako je to bilo i u okvirima zakona, trebamo priznati svoje delo i nadoknaditi štetu, koliko je god to u našoj moći. Pravo je da ne nadoknadimo samo ono što smo uzeli već i sve ono što bi se s vremenom prikupilo pravilnom i mudrom upotrebom dok su ta sredstva bila u našoj svojini.
Spasitelj je rekao Zaheju: »Danas dođe spasenje kući ovoj.« Ne samo što je Zahej bio blagosloven nego s njim i ceo njegov dom. Hristos je došao u njegov dom da mu daruje pouke o istini i pouči njegove domašaje o nebeskom carstvu. Oni su bili isključeni iz sinagoga zbog prezira rabina i vernika; ali sada, najpočasniji dom u celom Jerihonu okupio se oko božanskog Učitelja da u svojoj kući sluša reči života.
Kad Hrista primamo kao ličnog spasitelja, dolazi spasenje duši. Zahej je primio Isusa, ne samo kao prolaznog gosta u svom domu već kao Onoga koji će prebivati u hramu bića. Književnici i fariseji optuživali su ga kao grešnika, gunđajući protiv Hrista zato što je postao njegov gost, ali Gospod ga je prepoznao kao Avramovog sina. Jer »su oni sinovi Avramovi koji su od vere.« (Galatima 3,7)
