Hristos je bez milosti osuđivao zloupotrebe, ali je bio pažljiv da ne smanji obaveze. Ukoravao je sebičnost koja je iznuđivala i zloupotrebljavala darove udovica. Istodobno je pohvalio udovicu koja je donela svoj dar u Božju haznu. Ljudska zloupotreba dara ne može odvratiti Božji blagoslov od darodavca.
Isus je bio u predvorju u kome su se nalazila spremišta za darove i pažljivo je posmatrao one koji su dolazili da prilože svoje darove. Mnogi bogataši donosili su velike sume koje su razmetljivo prilagali. Isus ih je sa žalošću posmatrao, ali ništa nije govorio o njihovim velikodušnim darovima. Ubrzo se Njegovo lice razvedrilo kad je video siromašnu udovicu kako se tiho približava, kao da se boji da bude primećena. Dok su bogati i oholi prilazili da polože svoje darove, ona se ponizno povukla i ostala po strani. Pa ipak, čeznula je da učini nešto za delo koje je volela ma kako to neznatno bilo. Gledala je dar u svojoj ruci. Bio je vrlo mali u poređenjuu s darovima onih koji su bili oko nje, ali to je bilo sve što je imala. Čim je dobila priliku, brzo je ubacila svoje dve lepte i žurno se okrenula da ode. Međutim, dok je ovo činila, zapazila je Isusa koji ju je pažljivo posmatrao.
Spasitelj je pozvao svoje učenike i usmerio im pažnju na udovičino siromaštvo. Tada su reči Njegove pohvale doprle do njenog uha: »Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju.« Suze radosnice ispunile su njene oči kad je osetila da je njen čin prihvaćen i cenjen. Mnogi bi joj savetovali da svoj mali poklon zadrži za svoje potrebe jer bi se u rukama dobro uhranjenih sveštenika potpuno izgubio među mnogim velikim darovima donesenim u haznu. Ali Isus je razumeo njenu pobudu. Verovala je da je Bog odredio službu u Hramu i želela je da učini najviše što može da bi je poduprla. Učinila je što je mogla i njeno delo trebalo je postati spomenikom koji će očuvati sećanje na nju kroz sva vremena i biti njena radost u večnost. Njeno srce išlo je s njenim darom; njegova vrednost procenjena je ne vrednošću novčića, već ljubavlju prema Bogu i zanimanjem za Njegovo delo koje je podstaklo ovaj čin.
O siromašnoj udovici Isus je rekao da »metnu više od sviju«. Bogati su poklonili od svog obilja, a mnogi od njih da bi ih ljudi videli i poštovali. Njihovi veliki darovi nisu ih lišili udobnosti ili čak raskoši; nisu zahtevali nikakvu žrtvu i zato se po vrednosti nisu mogli porediti s udovičinom leptom.
Pobude daju karakter našim delima, stavljajući na njih pečat sramote ili visoke moralne vrednosti. Bog ne uračunava u najvrednije velika dela koja svako oko vidi i svaki jezik hvali. Male dužnosti radosno obavljene, mali darovi kojima se ne razmeće i koji za ljudske oči izgledaju bezvredni često su najveći u Njegovim očima. Srce puno vere i ljubavi milije je Bogu od najskupocenijeg dara. Siromašna udovica dala je ono što joj je bilo potrebno za život da bi učinila ono malo što je učinila. Lišila se hrane dajući te dve lepte za delo koje je volela. Učinila je to u veri, s puno poverenja da njen nebeski Otac neće prevideti njenu potrebu. Njen nesebični duh i detinja vera zadobili su Spasiteljevu pohvalu.
Među siromašnima ima mnogo onih koji čeznu da pokažu svoju zahvalnost Bogu za Njegovu milost i istinu. Oni žarko žele da podjednako učestvuju u podupiranju Njegovog dela zajedno sa svojom imućnijom braćom. Njih ne treba obeshrabrivati. Neka i oni prilože svoje lepte u nebesku riznicu. Ako su dane iz srca ispunjenog ljubavlju prema Bogu, ove naizgled sitnice postaće posvećeni darovi, neprocenljive žrtve kojima se Bog raduje i daje blagoslov.
Kad je rekao o udovici da »metnu više od sviju«, Isusove reči bile su istinite, ne samo u odnosu na pobudu već ina rezultate njenog dara. »Dve lepte, koje čini jedan kodrant« doneo je Božjoj hazni iznos novca koji je mnogo veći od doprinosa svih bogatih Jevreja. Uticaj tog malog dara bio je kao reka, mala na svom početku, ali koja se širi i produbljuje dok teče kroz vekove. Na hiljadu načina doprinosio je potpori siromašnih i širenju evanđelja. Njen primer samopožrtvovnosti delovao je stalno na hiljade srca u svakoj zemlji i u svakom naraštaju. On se obraćao i bogatima i siromašnima, pa su njihovi darovi povećali vrednost njenog dara. Božji blagoslov nad udovičinim leptama učinio ih je izvorom velikih uspeha. To se isto događa se sa svakim darom koji se poklanja i svakim delom koje se učini sa iskrenom željom da bude na slavu Bogu. On je povezan sa ciljevima Svemogućega. Njegov uticaj na dobro ne može izmeriti nijedan čovek. (nastavlja se)
