Neka grešnik koji se kaje upravi svoje oči na »Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta«, (Jovan 1,29) i gledanjem doživi promenu. Njegovo strahovanje pretvoriće se u radost, njegove sumnje u nadu. Izniknuće zahvalnost. Kameno srce je razbijeno! Bujica ljubavi izliva se u srce. Hristos je u njemu izvor vode koja teče u večni život. Kad gledamo Isusa, čoveka boli, upoznatog s tugom, kako radi na spašavanju izgubljenih, kako ga ponižavaju, preziru, ismehuju, gone iz grada u grad, dok nije ispunio svoju misiju; kad Ga gledamo u Getsimaniji, s krupnim kapima krvavog znoja i kako na krstu umire u samrtnim mukama – kad ovo vidimo, naše ja neće više bučno zahtevati da bude cenjeno. Gledajući na Isusa postidećemo se svoje hladnoće, svoje neosetljivosti, svoje sebičnosti. Bićemo spremni da budemo nešto ili ništa, tako da od srca možemo služiti Učitelju. Radovaćemo se da nosimo krst za Isusom, da trpimo iskušenje, sramotu ili progonstvo za Njega koga volimo.
»Dužni smo dakle mi jaki slabih nositi, i ne sebi ugađati.« (Rimljanima 15,1) Nijedna duša koja veruje u Hrista, iako joj vera može da bude slaba a koraci nesigurni kao u maloga deteta, ne sme prezirati. Svim onim što smo kao prednost dobili nad drugima – bilo to obrazovanje ili uglađenost, plemenitost karaktera, hrišćansko vaspitanje, versko iskustvo – dužni smo onima koji imaju manje mogućnosti i – koliko god to leži u našoj moći – treba da im služimo. Ako smo jaki, moramo podupreti ruke slabih. Anđeli slave koji stalno gledaju lice nebeskog Oca raduju se službi ovim najmanjima. Oni se posebno brinu za duše koje su ustrašene, koje imaju mnoge neprijatne crte karaktera. anđeli su uvek prisutni tamo gde su najpotrebniji, kraj onih koji imaju najžešće borbe sa sobom i čije prilike su vrlo obeshrabrujuće. U ovoj službi sarađivaće Hristovi pravi sledbenici.
Ako bi ko od ovih malih bio pobeđen i učinio neko zlo protiv vas, tada je vaš zadatak da ga pokušate vratiti dobru. Nemojte očekivati od njega da prvi učini napor za pomirenje. »Što vam se čini?«, rekao je Isus, »Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zađe jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ne ide da traži onu što je zašla? I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle. Tako nije volja oca vašega nebeskoga da pogine jedan od ovih malih.«
U duhu krotkosti i »čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan« (Galatima 6,1) idi onome koji greši i »pokaraj ga među sobom i njim samim.« Nemoj ga osramotiti, iznoseći njegovu krivicu drugima, niti nanositi sramotu Hristu objavljujući greh ili pogrešku onoga koji niti nanositi sramotu Hristu objavljujući greh ili pogrešku onoga koji nosi Njegovo ime. Često se onome koji greši mora jasno izneti istina; on se mora dovesti dotle da uvidi svoju pogrešku, da bi se mogao popraviti. Međutim, ti ne treba da sudiš ili osuđuješ. Nemoj učiniti nikakav pokušaj da bi opravdao samoga sebe. neka sav tvoj trud bude za njegovo obnovljenje. U postupanju s ranama duše potreban je najnežniji dodir, najtananija osetljivost. jedino ljubav koja ističe iz Čoveka s Golgote ovde može da bude od koristi. Sa sažaljivom nežnošću neka brat postupa s bratom, pa ako uspe, on će »spasti dušu od smrti« i »pokriti mnoštvo greha«. (Jakov 5,20)
Međutim, čak i ovaj napor može biti nedovoljan. Tada, rekao je Isus: »Uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu.« Moguće je da će njihov združeni uticaj prevladati tamo gde je uticaj prvoga ostao neuspešan. Budući da nisu bili učesnici u toj teškoći, oni će najverojatnije delovati nepristrasno, pa će ta činjenica njihovom savetu dati veće značenje kod onoga koji greši. (nastavlja se)
