Niko neće doći do spasonosnog saznanja istine dokle god se poverava vodstvu ljudskog autoriteta. Kao i Natanailu, i nama je potrebno da proučavamo Božju reč za sebe lično i da se molimo za prosvetljenje Svetim Duhom. Onaj koji je video Natanaila pod smokvom, videće i nas na tajnom mestu molitve. Anđeli iz sveta svetlosti blizu su onih koji u poniznosti traže božansko vođstvo.
Pozivanjem Jovana, Andrije, Simona, Filipa i Natanaila, otpočinje osnivanje hrišćanske crkve. Jovan je svoja dva učenika uputio Hristu. Tada je jedan od njih, Andrija, našao svog brata i pozvao ga Spasitelju. Tada je pozvan Filip i on je otišao da traži Natanaila. Ovi primeri trebaju nas poučiti o značenju ličnih napora, o upućivanju neposrednih poziva našim rođacima, prijateljima, i susedima. Postoje takvi koji celoga života tvrde da poznaju Hrista, ali ipak koji nisu nikada učinili nikakav lični napor da dovedu makar i jednu dušu Spasitelju. Oni sav rad prepuštaju propovedniku. On može da bude dobro osposobljen za svoj poziv, ali ne može učiniti ono što je Bog ostavio da urade vernici Crkve.
Postoje mnogi kojima je potrebna služba hrišćanskih srca punih ljubavi. Mnogi su propali, a mogli su da budu spaseni, da su njihovi susedi, obični ljudi i žene, uložili lični napor za njih. Mnogi čekaju da budu lično oslovljeni. U svakoj porodici, susedstvu, gradu, tamo gde živimo, postoji rad koji treba da izvršimo kao Hristovi misionari. Ako smo hrišćani, ovaj rad biće za nas radost. Čim se ko obrati, u njemu se rađa želja da i druge upozna kakvog je dragocenog prijatelja našao u Isusu. Spasonosna i posvećujuća istina ne može da bude zatvorena u njegovom srcu.
Svi koji su se posvetili Bogu biće kanali svetlosti. Bog će ih načiniti svojim posrednicima da drugima objave bogatstvo Njegove milosti. Njegovo je obećanje: »I blagosloviću njih i što je oko gore moje, i puštaću dažd na vreme; daždi će blagosloveni biti.« (Jezekilj 34,26)
Filip je rekao Natanailu. »Dođi i vidi!« On nije tražio od njega da prihvati tuđe svedočanstvo, već da sam posmatra Hrista. Sad kada se Isus vazneo na Nebo, Njegovi učenici su Njegovi predstavnici među ljudima i jedan od najdelotvornijih načina pridobijanja duša za Njega je primerom pokazati Njegov karakter u svom svakodnevnom životu. Naš uticaj na druge ne zavisi toliko od toga šta ćemo reći koliko od toga ko smo. Ljudi mogu pobijati i odbaciti našu logiku, oni se mogu odupreti našim pozivima; ali život nesebične ljubavi dokaz je koji ne mogu poreći. Dosledan život, obeležen Hristovom krotošću, sila je u ovom svetu.
Hristovo učenje bilo je izraz dubokog osvedočenja i iskustva i oni koji se uče od Njega postaju učitelji po božanskom uzoru. Božja reč koju izgovara onaj koji je i sam posvećen njome, poseduje životodavnu silu koja je čini privlačnom za slušaoce i osvedočava ih da je ona živa stvarnost. Kad čovek primi istinu u ljubavi prema njoj, on će je otkriti uverljivošću svoga ponašanja i načinom svoga govora. On objavljuje ono što je sam čuo, video i opipao o reči života, tako da bi i drugi mogli imati zajednicu s njim kroz poznavanje Hrista. Njegovo svedočanstvo, sa usana dotaknutih živim ugljevljem sa oltara, istina je za prijemčivo srce i ona posvećuje karakter.
Onaj koji teži da pruži svetlost drugima, i sam će da bude blagosloven. »Daždi će blagosloveni biti.« »Ko napaja, sam će biti napojen.« (Priče 11,25) Bog bi mogao postići svoj cilj spašavanja grešnika bez naše pomoći; ali da bismo razvili karakter sličan Hristovom, moramo učestvovati u Njegovom radu. Da bismo učestvovali u Njegovoj radosti – radosti da vidimo duše otkupljene Njegovom žrtvom – moramo učestvovati u Njegovim naporima za njihovo otkupljenje.
Prvi izraz Natanailove vere, tako snažan, ozbiljan i iskren, zvučao je kao muzika u Isusovim ušima. A On odgovori »i reče mu: što ti kazah da te videh pod smokvom za to veruješ; videćeš više od ovoga«. Spasitelj je radosno očekivao svoje delo propovedanja dobrih vesti krotkima, zavijanja ranjenih srca i objavljivanja slobode zarobljenima od Sotone. Imajući na umu dragocene blagoslove koje je doneo ljudima, Isus je dodao: »Zaista, zaista vam kažem: odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju, i silaze k sinu čovečijemu.«
Ovde je Hristos u stvari rekao: Na obali Jordana Nebo je bilo otvoreno i Duh je sišao na mene kao golub. Taj prizor potvrdio je da sam Božji Sin. Ako Me verujete kao takvoga, vaša vera će oživeti. Vi ćete videti da su nebesa otvorena i da se nikada neće zatvoriti. Otvorio sam ih za vas. Božji anđeli penju se noseći Ocu molbe nevoljnih i ojađenih i silaze noseći blagoslov, nadu, ohrabrenje, pomoć i život sinovima ljudskim.
Božji anđeli su stalno u pokretu između Zemlje i Neba i Neba i Zemlje. Hristova čuda za ucviljene i napaćene bila su učinjena Božjom silom kroz službu anđela. Svaki blagoslov od Boga dolazi nam preko Hrista službom Njegovih nebeskih vesnika. Uzevši na sebe ljudsku prirodu, naš Spasitelj je sjedinio svoje interese sa interesima palih Adamovih sinova i kćeri, dok se svojom božanskom prirodom držao Božjega prestola. Na taj način Hristos je posrednik u vezi ljudi s Bogom i Boga s ljudima.
