Narednog dana Jovan vidi Isusa kako dolazi. Obasjan svetlošću Božje slave koja je počivala na njemu, prorok pruža ruke i objavljuje: »Gle jagnje Božje koje uze na se grehe sveta. Ovo je onaj za koga ja rekoh: za mnom ide čovek koji preda mnom postade… I ja ga ne znadoh; nego da se Javi Izrailju za to ja dođoh da krstim vodom… videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na njemu. I ja ga ne znadoh; nego onaj koji me posla da krstim vodom on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu to je onaj koji će krstiti Duhom svetim. I ja videh i zasvedočih da je ovaj sin Božji.« (Jovan 1,29–34)
Da li je to Hristos? Sa strahopoštovanjem i čuđenjem narod je posmatrao Onoga koji je upravo bio proglašen Božjim Sinom. Oni su bili snažno pokrenuti Jovanovim rečima. Govorio im je u Božje ime. Slušali su ga iz dana u dan dok je korio njihove grehe, a svakim danom učvršćivalo se njihovo uverenje da je on bio poslanik s Neba. Međutim, ko je bio Ovaj koji je veći od Jovana Krstitelja? U Njegovoj odeći i držanju nije bilo ničega što bi nagoveštavalo visok položaj. On je očito bio jednostavna osoba, obučena kao i oni sami u skromnu odeću siromašnih. U mnoštvu je bilo i onih koji su prilikom Hristovog krštenja posmatrali božansku slavu i čuli Božji glas. Ali od tog vremena Spasiteljev izgled znatno se izmenio. Prilikom Njegovog krštenja videli su preobraženje Njegovog lika u nebeskoj svetlosti; sada bledog, iscrpljenog i izmršavelog prepoznao Ga je samo prorok Jovan.
Ali dok Ga je narod posmatrao, video je lice na kome je božanska milost bila usklađena sa svešću o moći. Svaki pogled oka, svako obeležje pojave odisalo je poniznošću i izrazom neiskazane ljubavi. Izgledalo je kao da je okružen atmosferom duhovnog uticaja. Iako je način Njegovog ponašanja bio plemenit i nenametljiv, vršio je uticaj na ljude osećajem moći koja je bila skrivena, a nije se mogla potpuno potisnuti. Da li je bio Onaj koga je Izrailj tako dugo čekao?
Isus je došao u siromaštvu i poniznosti da bi nam mogao biti i primer i Otkupitelj. Da se pojavio u carskom sjaju, kako bi onda mogao pružiti pouke o poniznosti? Kako bi nam mogao iznositi tako prodorne istine kao na Gori blaženstva? Gde bi bila nada skromnih u životu da je Isus došao da među ljudima prebiva kao kralj?
Međutim, mnoštvu je izgledalo nemogućim da je Onaj, koga je Jovan označio, povezan s njihovim uzvišenim očekivanjima. Zato su mnogi bili razočarani i vrlo zbunjeni.
Reči koje su sveštenici i rabini toliko želeli čuti: da će Isus sada obnoviti Izrailjsko carstvo, nisu izgovorene. Oni su očekivali i tražili takvoga kralja, takvoga kralja bili su spremni da prihvate. Ali Onoga koji je želeo zasnovati u njihovim srcima carstvo pravde i mira, nisu želeli primiti.
Narednog dana, dok su dva učenika stajali u blizini, Jovan je opet video Isusa u narodu. Opet je slava Nevidljivoga obasjala prorokovo lice kad je uzviknuo: »Gle, jagnje Božje!« Reči su uznemirile srce učenika. Oni ih nisu potpuno razumeli. Što znači ime koje Mu je dao Jovan – Jagnje Božje? Ni Jovan ih nije objasnio. (nastavlja se)
