Ova glava zasnovana je na Jovanu 12,20-43.
»A behu neki Grci među onima koji behu došli na praznik da se mole Bogu. Ovi dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide Galilejske, i moljahu ga govoreći: gospodine! mi bismo hteli da vidimo Isusa. Dođe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.«
U to vreme činilo se da je Hristovo delo žestoko poraženo. On je bio pobednik u raspravi sa sveštenicima i farisejima, ali bilo je očito da Ga oni nikada neće prihvatiti za Mesiju. Došlo je do konačnog odvajanja. Njegovim učenicima slučaj je izgledao beznadežan. Ali Hristos se približavao ostvarenju svog dela. Veliki događaj koji se nije ticao samo jevrejskog naroda već i celog sveta uskoro će se odigrati. Kad je Isus čuo žarku želju »mi bismo hteli da vidimo Isusa« u kojoj je odjekivao vapaj celog sveta, Njegovo se lice ozarilo i On je rekao: »Dođe čas da se proslavi sin čovečiji.« U molbi Grka video je predznak rezultata svoje velike žrtve.
Ovi ljudi došli su sa Zapada da nađu Spasitelja na kraju Njegovog života, kao što su mudraci u početku došli sa Istoka. U vreme Hristovog rođenja jevrejski narod bio je toliko zaokupljen svojim častoljubivim planovima da nije ni znao za Njegov dolazak. Mudraci iz neznabožačke zemlje došli su sa svojim darovima do jasala da se poklone Spasitelju. Tako su i Grci, predstavnici naroda, plemena i ljudi sveta došli da vide Isusa. Spasiteljev krst tako će privući ljude iz svih zemalja i svih vekova. Tako će »mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome.« (Matej 8,11)
Grci su čuli o Hristovom pobedonosnom ulasku u Jerusalim. Neki su pretpostavljali i širili vesti da je isterao sveštenike i poglavare iz Hrama, da se sprema da zauzme Davidov presto i zavlada kao car u Izrailju. Grci su čeznuli da doznaju istinu o Njegovoj misiji. »Mi bismo hteli da vidimo Isusa«, kazali su oni. Njihova želja bila je ispunjena. Kad je bio obavešten o njihovoj želji, Isus se nalazio u onom delu Hrama iz kojeg su bili isključeni svi osim Jevreja, ali pošao je Grcima u spoljašnje predvorje i lično razgovarao s njima.
Trenutak Hristovog proslavljanja je došao. Stajao je u senci krsta i raspitivanje Grka pokazalo Mu je da će žrtva koju će uskoro prineti dovesti Bogu mnoge sinove i kćeri. On je znao da će Ga ovi Grci uskoro videti u položaju o kome nisu imali nikakvu predodžbu. Videće Ga postavljenog kraj Varave, razbojnika i ubice, koga će radije osloboditi nego Božjeg Sina. Slušaće narod, podstaknut od sveštenika i poglavara, kako se odlučuje. A na pitanje »šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom«, odgovor će biti »da se razapne.« (Matija 27,22) Prinošenjem ove žrtve za greh ljudi, Hristos je znao da će se Njegovo carstvo upotpuniti i proširiti po celom svetu. On će delovati kao Obnovitelj i Njegov Duh će nadvladati. Za trenutak pogledao je u budućnost i čuo glasove kako u svim delovima Zemlje objavljuju: »Gle, jagnje Božje koje uze na se grehe sveta.« (Jovan 1,29) U ovim strancima video je zalog velike žetve, kad će zid koji je rastavljao Jevreje i neznabošce da bude porušen i kad će svi narodi jezici i plemena čuti vest spasenja. Očekivanje ovoga, ispunjenje svojih nada, izrazi je rečima: »Dođe čas da se proslavi sin čovečiji.« Ali način na koji se ovo proslavljanje mora zbiti nikada nije izlazilo iz Hristovih misli. Sakupljanje neznabožaca trebalo se dogoditi nakon Njegove smrti koja se približavala. Svet se može spasiti jedino Njegovom smrću. Kao i pšenično zrno Sin čovečji treba da bude bačen u zemlju, da umre i bude sakriven od pogleda; ali ponovo će oživeti.
Hristos je govorio o svojoj budućnosti, služeći se slikama iz prirode, da bi Njegovi učenici mogli razumeti. Njegovom smrću trebao se ostvariti pravi rezultat Njegove misije. »Zaista, zaista vam kažem«, rekao je On, »ako zrno pšenično padnuvši na zemlju na umre, onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi.« Kad pšenično zrno padne na tlo i umre, ono niče i donosi rod. Tako će i Hristova smrt doneti rod za Božje carstvo. U skladu sa zakonom biljnoga carstva, život treba da bude rezultat Njegove smrti. (nastavlja se)
