Književnici i fariseji, očekujući da će da vide Isusa na Pashi, pripremili su Mu zamku. Međutim, znajući njihovu nameru, izostao je s ovog skupa. »I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika.« Budući da On nije otišao k njima, oni su došli k Njemu. U jednom trenutku izgledalo je da će narod Galileje prihvatiti Isusa kao Mesiju i da će moć sveštenika u toj oblasti biti slomljena. Misija dvanestorice, koja je ukazivala na razvitak Hristovog rada, i dovodila učenike još neposrednije u sukob s rabinima, ponovo je izazvala ljubomoru vođa u Jerusalimu. Uhode koje su na početku Njegove službe poslane u Kapernaum, i koje su Mu pokušale pripisati krivicu zbog kršenja subote, bile su dovedene u zabunu, ali rabini su bili rešeni da sprovedu svoju nameru. Sad su poslali jedno drugo poslanstvo da motri Njegovo kretanje i pronađe neku optužbu protiv Njega.
Kao i ranije, motiv za optužbe bilo je Njegovo nepoštovanje odredbi predaja koje su opterećivale Božji zakon. One su bile neposredno određene da štite držanje Zakona, ali su ih držali svetijim od samog zakona. Kad su dolazile u sukob sa zapovestima danim na Sinaju, prednost se davala rabinskim odredbama.
Među propisima najrevnosnije se primenjivao onaj o obrednom čišćenju. Zanemarivanje formi koje je trebalo poštovati pre obeda smatralo se strašnim grehom, koji će da bude kažnjen i na ovom i na onom svetu, pa se zato i uništenje prestupnika držalo vrlinom.
Bilo je bezbroj pravila o čišćenju. Ceo čovekov život bio bi jedva dovoljan da ih sve nauči. Život onih koji su se pokušavali pridržavati rabinskih zahteva bio je duga borba protiv obredne nečistoće i beskrajan niz pranja i čišćenja. Dok su ljudi bili zaokupljeni beznačajnim sitnicama i pravilima koje Bog nije zahtevao, njihova pažnja bila je skrenuta s velikih načela Njegovog zakona. Hristos i Njegovi učenici nisu poštovali ova obredna pranja i uhode su ovo zanemarivanje učinile osnovom svoje optužbe. Oni nisu izvršili neposredan napad na Hrista, već su došli k Njemu kritikujući Njegove učenike. U prisustvu mnoštva rekli su: »Za što učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruku svojih kad hleb jedu.«
Kad god vest istine s posebnom silom dopre do duša, Sotona pokreće svoje predstavnike da otpočnu rasprave oko nekih beznačajnih pitanja. Tako on pokušava skrenuti pažnju sa stvarnog predmeta. Kad god se započne neko dobro delo, uvek postoje sitničari koji su spremni raspravljati o formi ili tehničkim pitanjima, da bi odvojili misli sa žive stvarnosti. Kad se čini da Bog na poseban način radi za svoj narod, neka on ne dopusti da bude uvučen u rasprave koje će samo upropastiti duše. Pitanja koja sadrže najveće značenje za nas glase: Da li verujem u Božjeg Sina verom koja spašava? Da li je moj život u skladu s božanskim Zakonom? »Ko veruje sina, ima život večni; a ko ne veruje sina, ne će videti života.« »I po tom razumem da ga poznasmo, ako zapovesti njegove držimo.« (Jovan 3,36; 1. Jovanova 2,3)
Isus nije učinio nikakav pokušaj da odbrani sebe ili svoje učenike. On se nije pozivao na optužbe protiv sebe, već je i dalje otkrivao duh koji je pokrenuo ove pobornike ljudskih obreda. On im je dao primer njihovog svakidašnjeg postupanja, onog što su učinili neposredno pre svog dolaska k Njemu. »Dobro ukidajte zapovest Božiju«, rekao je, »da svoj običaj sačuvate. Jer Mojsije reče: poštuj oca svojega i mater svoju; i: koji opsuje oca ili mater smrću da umre. A vi kažete: ako reče čovek ocu ili materi: korban, to jest: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći. I tako ne date mu ništa učiniti ocu svojemu ili materi svojoj.« Oni su ukinuli petu zapovest kao da nema značenja, no bili su vrlo tačni u sprovođenju predaja svojih starešina. Učili su narod da je davanje imovine Hramu daleko svetija dužnost čak i od potpomaganja roditelja; kao da je, ma koliko velika bila potreba, svetogrđe dati ocu ili majci bilo koji deo od onoga što je tako posvećeno. Bilo je dovoljno da nemarni potomak izgovori reč »korban« nad svojom imovinom, posvetivši je tako Bogu, pa ju je mogao u toku celog svog života zadržati za svoje potrebe, a da nakon njegov smrti bude prenesena u službu Hramu. Na taj način imao je slobodu da u životu, pa i u smrti, ne poštuju svoje roditelje i vara ih pod pokrivalom lažne posvećenosti Bogu. (nastavlja se)
