Od svih bolesti poznatih na Istoku guba je bila najstrašnija. Njena neizlečivost, zaraznost i užasne posledice na žrtvama ispunjavali su strahom i najhrabrije. Među Jevrejima smatrana je osudom zbog greha, i otuda nazvana »udarcem«, »prstom Božjim«. /Psalam 39,10; 2. Mojsijeva 8,19/ Duboko ukorenjena, neuništiva, smrtonosna, smatrana je znamenjem greha. Obredni zakon proglašavao je gubavca nečistim. Kao već mrtav bio je izdvojen iz ljudskih staništa. Sve što je dodirnuo bilo je nečisto. Vazduh je bio okružen njegovim dahom. Onaj na koga se sumnjalo da se razboleo, morao se pokazati sveštenicima koji su ispitivali i odlučivali o njegovom slučaju. Ako je proglašen gubavcem, bio je izdvojen iz porodice, odsečen od skupa Izrailjevog i osuđen na druženje samo s onima koji su bolovali od iste bolesti. Zakon je bio strog u svojim zahtevima. Čak ni carevi i vladari nisu bili izuzetak. Vladar koji se razboleo od ove opake bolesti morao je odložiti skiptar i napustiti društvo.
Daleko od svojih prijatelja i rođaka, gubavac je morao nositi prokletstvo svoje bolesti. Bio je primoran da objavljuje svoju nesreću, razdere svoju odeću i oglašava uzbunu, opominjući sve da beže iz njegovog zaraznog prisustva. Uzvik: »Nečist! Nečist!« koji se javljao plačnim glasom sa usamljenih mesta progonstva, bilo je upozorenje koje se slušalo sa strahom i jezom.
U delokrugu Hristove službe bilo je puno takvih patnika i vesti o Njegovom radu dopirale su do njih, pobuđujući zračak nade. Međutim, od vremena proroka Jelisija nije bilo poznato tako nešto kao što je očišćenje čoveka za koga se prilepila ova bolest. Nisu se usuđivali da od Isusa očekuju da za njih učini ono što nikada nije učinjeno ni za jednog čoveka. Ali postojao je jedan u čijem se srcu probudila vera. A ipak, nije znao kako da dođe do Isusa. Bez Dodira sa svojim bližnjima, kako se može pojaviti pred Isceliteljem? Pitao se da li će Hristos hteti isceliti njega. Hoće li se sagnuti da primeti čoveka za koga se verovalo da pati pod Božjim sudom? Neće li i On, kao fariseji, pa čak i lekari, izreći prokletstvo nad njim i upozoriti ga da napusti boravište ljudi? Razmišljao je o svemu što mu je bilo rečeno o Isusu. Nijedan koji je tražio Njegovu pomoć nije bio odbijen. Jadnik je odlučio da nađe Spasitelja. Iako se morao kloniti gradova, možda će Ga moći sresti na nekoj sporednoj stazi duž planinskih puteva ili Ga naći izvan gradova kako uči. teškoće su izgledale nepremostive, ali to je bila njegova jedina nada.
Gubavac je poveden Spasitelju. Isus uči kraj jezera i narod je okupljen oko Njega. Stojeći izdaleka, gubavac razabira nekoliko reči sa Spasiteljevih usana. Vidi Ga kako polaže svoje ruke na bolesnike. Vidi hrome, slepe, oduzete i one koji su bili na umoru od različitih bolesti ustaju zdravi, hvaleći Boga za svoje oslobođenje. Vera jača u njegovom srcu. On se sve više približava okupljenom mnoštvu. Ograničenja koja su mu nametnuta, sigurnost ljudi i strah s kojim su ga svi posmatrali – sve je zaboravio. On misli samo o blaženoj nadi u izlečenje.
Njegova pojava bila je stravična. Bolest je strahovito poodmakla i njegovo telo u raspadanju bilo je užasno pogledati. kad su ga spazili, ljudi su se u strahu povukli unazad. U svojoj želji da izbegnu dodir s njim, gazili su jedni druge. Neki su ga pokušavali sprečiti da se približi Isusu, ali uzalud. On ih nije ni video ni čuo. Njihovi izrazi gađenja ne dopiru do njega. On vidi jedino Božjeg Sina. On čuje samo glas koji daje život onima koji umiru. Probijajući se do Isusa, baca se pred Njegove noge s uzvikom: »Gospode! ako hoćeš, možeš me očistiti.«
Isus je odgovorio: »Hoću, očisti se«, položivši ruku na njega. (Matej 8,3)
Promena je odmah zahvatila gubavca. Njegovo telo postalo je zdravo, njegovi živci osetljivi, njegovi mišići čvrsti. Gruba ljuskasta površina, svojstvena gubi, iščezla je, a pojavila se meka, rumena koža kao u zdrava deteta. (nastavlja se)
