Jovan je objavio učiteljima u Izrailju da njihova oholost, sebičnost i surovost pokazuju da su oni porodi aspidini, smrtno prokletstvo za narod, a ne deca pravednog i poslušnog Adama. S obzirom na svetlost koju su primili od Boga, bili su čak gori od neznabožaca od kojih su se osećali mnogo višim. Zaboravili su stenu od koje su bili isklesani i jamu iz koje su iskopani. Bog nije zavisio od njih u postizanju svog cilja. Kao što je Avrama pozvao iz neznabožačkog naroda, tako je mogao da pozove i druge u svoju službu. Njihova srca mogu izgledati beživotna kao stenje u pustinji, ali Njihov Duh može da ih pokrene da izvrše Njegovu volju i prime ispunjenje Njegovog obećanja.
»Već«, kaže prorok, »i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj baca.« Vrednost drveta ne određuje se njegovim imenom, već njegovim rodom. Ako je drvo beskorisno, ime ga ne može spasiti od uništenja. Jovan je objavio Jevrejima da o njihovom položaju pred Bogom odlučuje njihov karakter i život. Samo ispovedanje vere nema nikakve vrednosti. Ako njihov život i karakter nije u skladu s Božjim zakonom, oni nisu Njegov narod.
Rečima koje ispituju srce uverio je svoje slušaoce. Oni su dolazili k njemu s pitanjem: »Šta ćemo dakle činiti?« Odgovorio je: »Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako.« Opominjao je carinike da ne čine nepravdu, a vojnike da ne čine nasilja.
Svi koji budu postali podanici Hristovog carstva, rekao je, pružiće dokaze o svojoj veri i pokajanju. Ljubaznost, poštenje i vernost pokazaće se u njihovom životu. Služiće nevoljnima i donosiće svoje prinose Bogu. Oni će štititi nemoćne i pružiće dokaze o preobražavajućoj sili Svetoga Duha. U svakodnevnom životu videće se pravda, milosrđe i Božja ljubav. Ako ne bude tako, oni će biti kao pleva koja se baca u vatru.
»Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje«, govorio je Jovan, »a onaj što ide za mnom, jači je od mene: ja nisam dostojan njemu obuće poneti; on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem.« (Matej 3,11) Prorok Isaija izjavljuje da će Gospod očistiti svoj narod od njihovih greha, »duhom koji sudi i sažiže«. Reč Gospodnja Izrailju je glasila: »Okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje.« (Isaija 4,4; 1,25) Za greh ma gde se našao »Bog naš je oganj koji spaljuje«. (Jevrejima 12,29) U svima koji se potčine Njegovoj sili Božji Duh spaliće greh. Ali ako se ljudi čvrsto drže greha, oni će se poistovetiti s njim. Tada Božja slava koja uništava greh mora da uništi i njih. Jakov je posle noći borbe s anđelom, uzviknuo: »Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi«. (1. Mojsijeva 32,20) Jakov je bio kriv zbog velikog greha koji je učinio u
svom ponašanju prema Isavu, ali se pokajao. Njegov prestup je oprošten i greh očišćen; zato je mogao da podnese otkrivenje Božjeg prisustva. Međutim, kad god su ljudi dolazili pred Boga, a namerno gajili zlo, bili su uništeni. Prilikom drugog Hristovog dolaska zli će biti uništeni »duhom usta Njegovih« i iskorenjeni »svetlošću dolaska Njegova«. (2. Solunjanima 2,8) Svetlost Božje slave koja daje život pravednicima, uništiće grešnike.
U vreme Jovana Krstitelja, Hristos je upravo trebalo da se pojavi kao Onaj koji će otkriti Božji karakter. Sama Njegova pojava otkrivaće ljudima njihov greh. Jedino ako budu voljni da se očiste od greha moći će da uđu u zajednicu s Njim. Samo oni koji su čistoga srca mogu prebivati u Njegovoj prisutnosti.
Tako je Krstitelj objavljivao Božju vest Izrailju. Mnogi su pazili na njegove pouke. Mnogi su sve žrtvovali da bi poslušali. Mnoštvo je sledilo ovog novog učitelja od mesta do mesta i nije bilo malo onih koji su gajili nadu da bi on mogao da bude novi Mesija. Kad je Jovan video narod kako se okreće k njemu, koristio je svaku priliku da njegovu veru upravi prema Onome koji će doći.
