Kad je Jovanova služba otpočela, narod se nalazio u stanju uznemirenosti i nezadovoljstva, pred samim ustankom. Nakon svrgnuća Arhelaja, Judeja je potpala pod neposrednu vlast Rima. Svirepa vladavina i nasilje rimskih guvernera i njihovi odlučni napori da uvedu neznabožačka znamenja i običaje, potpalili su pobunu koja je bila ugušena u krvi hiljada najhrabrijih Izrailjaca. Sve ovo pojačalo je mržnju naroda prema Rimu i čežnju da se oslobode njegove sile.
Usred nesloge i svađe čuo se glas iz pustinje, potresan, i ozbiljan, a ipak pun nade: »Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko!« On je pokrenuo ljude novom, čudnovatom silom. Proroci su ukazivali na Hristov dolazak kao na događaj u dalekoj budućnosti; ali ovde je postojala objava da je On tu. Sam Jovanov izgled podsećao je umove njegovih slušalaca na stare videoce. Svojim ponašanjem i odećom bio je sličan proroku Iliji. Duhom i silom Ilijinom optuživao je iskvarenost naroda i karao zbog greha koji su prevladali. Njegove reči bile su jednostavne, neposredne i uverljive. Mnogi su verovali da je on jedan od proroka koji je vaskrsao iz mrtvih. Ceo narod bio je pokrenut. Mnoštvo se sjatilo u pustinju.
Jovan je objavljivao dolazak Mesije i pozivao narod na pokajanje. Kao znak očišćenja od greha, krštavao ih je u vodama Jordana. Tako je značajnom, očiglednom poukom objavio da su oni koji su sebe proglašavali Božjim izabranim narodom, bili uprljani grehom i da bez očišćenja srca i života ne mogu imati dela u Mesijinom carstvu.
Knezovi i rabini, vojnici, carinici i seljaci dolazili su da čuju proroka. Svečana opomena od Boga uznemiravala ih je za izvesno vreme. Mnogi su dovedeni do pokajanja i prihvatili krštenje. Osobe iz svih društvenih slojeva pokorile su se zahtevima Krstitelja da bi imali udela u carstvu koje je objavljivao.
Mnogi književnici i fariseji dolazili su ispovedajući svoje grehe i tražeći krštenje. Oni su sebe uzvisivali kao bolje od ostalih ljudi i navodili ljude da gaje visoko mišljenje o njihovoj pobožnosti; sad su tajni gresi njihovog života bili otkriveni. Međutim, Sveti Duh pokazao je Jovanu da mnogi od ovih ljudi nemaju pravo osvedočenje o grehu. Bili su prevrtljivci. Kao prorokovi prijatelji nadali su se da će naći milost kod Kneza koji će doći. Primanjem krštenja iz ruku ovog omiljenog mladog učitelja, smatrali su da će pojačati svoj uticaj na narod.
Jovan ih je dočekao oštrim pitanjem: »Porodi aspidini! ko vam kaza da bežite od gneva koji ide? Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: oca imamo Avrama; jer vam kažem da Bog može i od ovoga kamenja podignuti decu Avramu.«
Jevreji su pogrešno protumačili Božje obećanje o večnoj naklonosti prema Izrailju: »Ovako veli Gospod, koji daje sunce da svetli danju, i uredbe mesecu i zvezdama da svetle noću, koji raskida more i buče valovi njegovi, kojemu je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredaba nestane ispred mene, govori Gospod: ako se može izmeriti nebo gore i izvideti temelji zemaljski dole; tada ću i ja odbaciti sve seme Izrailjevo za sve što su učinili, veli Gospod.« (Jeremija 31, 35–37) Jevreji su smatrali da im njihovo prirodno poreklo od Avrama daje pravo na ovo obećanje. Međutim, prevideli su uslove koje je Bog odredio. Pre no što je dao obećanje, On je rekao: »Metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod… jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neću više pominjati.« (Jeremija 31,33.34)
Njegova milost osigurana je narodu u čijem je srcu zapisan Božji zakon. Oni su jedno s Njim. Međutim, Jevreji su se sami odvojili od Boga. Zbog svojih greha patili su pod Njegovim sudovima. To je bio uzrok njihovog ropstva pod neznabožačkim narodom. Njihovi umovi bili su pomračeni prestupom, a kako im je Gospod u prošlim vremenima ukazivao tako veliku naklonost, opravdavali su svoje grehe. Laskali su sami sebi da su bolji od drugih ljudi i da im to daje pravo na Njegove blagoslove.
Ovo »napisa se za nauku nama, na koje pošljedak sveta dođe«. (1. Korinćanima 10,11) Kako često pogrešno tumačimo Božje blagoslove i laskamo sebi da zbog neke dobrote u nama uživamo naklonost! Bog ne može da učini za nas ono što želi da učini. Mi upotrebljavamo Njegove darove da bismo udovoljili svojim željama i da bi naše srce otvrdnulo u neverstvu i grehu. (nastavlja se)