Jovan je trebalo da ide kao vesnik Jahve, da nosi Božju svetlost ljudima. On će dati novi pravac njihovim mislima. On je upečatljivo morao da im prenese svetost Božjih zahteva i njihovu potrebu za Njegovom savršenom pravdom. Takav vesnik mora da bude svet. On mora da bude hram u kome će prebivati Božji Duh. Da bi ispunio svoj zadatak, On mora imati zdrav telesni sastav, umnu i duhovnu silu. Zato je bilo neophodno da vlada svojim moćima tako da može stajati među ljudima nepokrenut okolnostima kao stene i planine u pustinji.
U vreme Jovan Krstitelja bila je vrlo raširena pohlepa za bogatstvom, ljubav prema raskoši i razmetljivosti. Čulna zadovoljstva, gozbe i pijanke izazvale su bolesti tela i izopačenost, umrtvljujući duhovno zapažanje i umanjujući osetljivost prema grehu. Jovan je trebalo da stoji kao reformator. Svojim uzdržanim životom i običnim odelom trebalo je da ukori preterivanja svog vremena. Zbog toga uputstva data Jovanovim roditeljima predstavljaju pouku o umerenosti koju je dao anđeo s nebeskog prestola.
U detinjstvu i mladosti karakter je najspremniji da prima utiske. Tada treba steći moć vladanja nad samim sobom. Kraj ognjišta i za porodičnom trpezom vrši se uticaj čiji je rezultat trajan kao večnost. Više od bilo kog prirodnog dara, navike stečene u detinjstvu odlučuju da li će neki čovek da bude pobednik ili pobeđen u životnoj borbi. Mladost je vreme setve. Ona određuje prirodu žetve za ovaj život i život koji će doći.
Kao prorok, Jovan je trebalo »da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.« U pripremanju puta za prvi Hristov dolazak, on je bio predstavnik onih koji će pripremiti narod za drugi Hristov dolazak. Svet se predao ispunjavanju svojih želja. Zablude i laži kipte. Umnožavaju se Sotonine zamke za uništenje duša. Svi koji žele savršenu svetost u strahu Božjem moraju da nauče pouku umerenosti i samosavlađivanja. Više sile uma moraju da potčine želje i strasti. Osnova za sticanje umne snage i duhovne pronicljivosti je ta samodisciplina koja će nam omogućiti da razumemo i sprovedemo u život svete istine Božje reči. Zbog toga umerenost nalazi svoje mesto u delu pripreme za drugi Hristov dolazak.
Po prirodnom redosledu Zarijin sin bio bi vaspitan za svešteničku službu. Međutim, vaspitanje u rabinskim školama učinilo bi ga nespremnim za njegovo delo. Bog ga nije poslao učiteljima teologije da ga nauče kako da tumači Pisma. Pozvao ga je u pustinju da bi mogao učiti o prirodi i o Bogu te prirode.
Našao je svoj dom u usamljenom predelu, usred neplodnih brežuljaka, divljih klisura i stenovitih pećina. Međutim, njegov izbor bio je da se odrekne životnih uživanja i raskoši i prihvati nemilosrdnu stegu pustinje. Ovde je njegova okolina doprinosila navikama jednostavnosti i samoodricanja. Neometan bukom sveta, mogao je ovde da proučava pouke iz prirode, otkrivenja i proviđenja. Reči koje je anđeo uputio Zariji često su Jovanu ponavljali njegovi bogobojazni roditelji. Od detinjstva oni su mu ukazivali na njegovu misiju i on je prihvatio sveto poverenje. Samoća pustinje bila je za njega dobrodošlo utočište od društva u kome su gotovo prevladali sumnja, neverstvo i nečistoća. Nije verovao u svoju snagu da se odupre iskušenju, izbegavajući stalni dodir s grehom, da ne bi izgubio osećaj njegove strašne grešnosti.
Posvećen Bogu od svog rođenja kao nazirej, prihvatio je ovaj zavet kao svoj zavet doživotnog posvećenja. Njegova odeća bila je odeća starih proroka – haljina od kamilje dlake, opasana kožnim remenom. On »jeđaše skakavce i med divlji« koji je nalazio u pustinji i pio čistu vodu s brežuljaka.
Međutim, Jovan svoj život nije proveo u dokolici, u isposničkoj sumornosti i sebičnom izdvajanju. S vremena na vreme odlazio je da se sretne s ljudima; uvek je bio zainteresiran posmatrač onoga što se dešavalo u svetu. Iz svog tihog utočišta pratio je razvoj događaja. Svojim pogledom rasvetljenim božanskim Duhom, proučavao je karakter ljudi, da bi mogao da pronađe način kako da dopre do njihovog srca nebeskom vešću. Teret njegove misije počivao je na njemu. U usamljenosti, razmišljanjem i molitvom, trudio se da pripremi svoju dušu za životno delo koje je bilo pred njim. (nastavlja se)
