Među vernima u Izrailju koji su dugo očekivali Mesijin dolazak, pojavio se Hristov preteča. Ostareli sveštenik Zarija i njegova žena Jelisaveta »behu oboje pravedni pred Bogom« i u njihovom tihom i svetom životu svetlost vere zasjala je kao zvezda u tami tih zlih dana. Ovom bogougodnom bračnom paru dato je obećanje o sinu koji će ići pred licem Gospodnjim i »poravnati staze njegove«.
Zarija je živeo u »gornjoj Judeji«, ali otišao je u Jerusalim da sedam dana služi u Hramu; bila je to dužnost koja se od svih sveštenika zahtevala dva puta godišnje. »I dogodi se, kad on služaše po svome redu pred Bogom, da po običaju sveštenstva dođe na njega da izađe u crkvu Gospodnju da kadi.«
On je stajao ispred zlatnog oltara na svetom mestu u Svetinji. Oblak tamjana s molitvama Izrailja uzdizao se pred Bogom. Iznenada je postao svestan božanskog prisustva. Anđeo Gospodnji »stajaše s desne strane oltara kadionoga«. Položaj anđela označavao je naklonost, ali Zarija to nije zapazio. Godinama se molio za dolazak Otkupitelja; sada je Nebo poslalo svog vesnika da objavi da će ove molitve uskoro da budu uslišene; Božja milost izgledala mu je prevelika da bi mogao poverovati! Bio je ispunjen strahom i samoosudom.
Međutim, bio je pozdravljen radosnim uveravanjem: »Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan. I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovu rođenju. Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vina i sikera; i napuniće se Duha svetoga… I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome; i on će napred doći pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov. I reče Zarija anđelu: po čemu ću ja to poznati? jer sam ja star i žena je moja vremenita.«
Zarija je dobro znao kako je Avramu u starosti poklonjeno dete, zato što je verovao da je veran Onaj koji je obećao. Međutim, za trenutak stari sveštenik skrenuo je svoju misao na slabost ljudskog roda. On zaboravlja da ono što je obećao Bog može da ispuni. Kakva suprotnost između ovog neverovanja i čiste detinjske vere Marije, devojke iz Nazareta, čiji je odgovor na čudesnu vest anđela bio: »Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj.« (Luka 1,38)
Rođenje Zarijinog sina, kao i rođenje Avramovog deteta, i Marijinog deteta, trebalo je da pouči o velikoj duhovnoj istini, istini koju sporo učimo i brzo zaboravljamo. Sami smo nesposobni da činimo bilo šta dobro; ali ono što ne možemo učiniti, učiniće Božja sila u svakoj duši koja se potčini i veruje. Verom je poklonjeno dete obećanja. Verom se rađa duhovni život, a mi se osposobljavamo da činimo dela pravde.
Na Zarijino pitanje anđeo je rekao: »Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.« Pet stotina godina ranije Gavrilo je trebalo da objavi Danilu proročko razdoblje koje će trajati sve do Hristovog dolaska. Saznanje da je kraj ovog razdoblja blizu, pokrenulo je Zariju da se moli za Mesijin dolazak. Sada je sam vesnik preko koga je dato proročanstvo došao da najavi njegovo ispunjenje.
Reči anđela: »Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom«, pokazuju da se on nalazi na položaju s visokim počastima u nebeskim dvorovima. Kad je došao Danilo s visokim počastima u nebeskim dvorovima. kad je došao Danilu s vešću, rekao je: »Nema nikoga da junački radi sa mnom u tom osim Mihaila kneza vašega.« (Danilo 10,21) (nastavlja se)
