Svetovna načela postupanja i nepromenjiva načela pravde ne mogu neosetno prelaziti jedno u drugo, kao što to čine boje duge. Između njih večni Bog povukao je široku, jasnu crtu. Sličnost Hristu toliko se razlikuje od sličnosti Sotoni kao što je podne suprotno ponoći. Zato su samo oni koji žive Hristovim životom Njegovi saradnici. Ako se u duši gaji ijedan greh, ili ako se u životu zadržava ijedna loša navika, celo biće je zatrovano. Čovek postaje oruđe nepravde.
Svi koji su izabrali službu Bogu trebaju počinuti u Njegovom staranju. Hristos je pokazao na ptice koje lete nebom, na cveće u polju i naložio svojim slušaocima da razmišljaju o ovim delima Božjeg staranja. »Niste li vi mnogo pretežniji od njih?«, rekao je On. (Matej 6,26) Mera božanske pažnje koja se poklanja svakom delu u omeru je s njegovim položajem na lestvici postojanja. Proviđenje bdi nad malim, smeđim vrapcima. Poljsko cveće, trava koja kao sag prekriva zemlju, dele pažnju i staranje nebeskog Oca. Umetnik nad umetnicima mislio je na ljiljane, načinivši ih tako prekrasnim da nadmašuju Solomunovu slavu. Koliko se mnogo više brine za čoveka koji je slika i slava Božja! On čezne da vidi svoju decu kako otkrivaju karakter sličan Njegovom. Kao što sunčev zrak daje cveću raznolike i nežne boje, tako i Bog daje duši lepotu svog karaktera.
Svi koji odaberu Hristovo carstvo ljubavi, pravde i mira učinivši njegovo dobro pretežnijim od svega ostalog, povezani su s višim svetom i dobijaju svaki blagoslov koji je potreban za ovaj život. U knjizi Božjeg proviđenja, u knjizi života, svako od nas ima svoju stranicu. Ta stranica sadrži sve pojedinosti naše istorije; čak i vlasi na glavi izbrojane su. Bog uvek misli na svoju decu.
»Ne brinite se dakle za sjutra.« (Matej 6,34) Mi treba da sledimo Hrista iz dana u dan. Bog ne poklanja pomoć za sutra. On svojoj deci ne daje odjednom sva uputstva za njihov životni put, da se ne bi zbunila. On im kazuje samo toliko koliko mogu zapamtiti i izvršiti. Snaga i mudrost koja se poklanja jesu za sadašnje hitne potrebe. »Ako li kome od vas nedostaje premudrosti«, za danas, »neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se.« (Jakov 1,5)
»Ne sudite da vam se ne sudi.« Nemojte smatrati sebe boljim od ostalih ljudi, i nemojte postavljati sebe za njihova suca. Pošto ne možete razabrati pobude, ne možete suditi drugome. Kritikujući ga, navlačite osudu na sebe; jer pokazujete da sudelujete sa Sotonom, opadačem braće. gospod kaže: »Sami sebe okušajte jeste li u veri; sami sebe ogledajte.« To je naš zadatak. »Jer kad bismo sebe rasuđivali, ne bismo osuđeni bili.« (2. Korinćanima 13,5; 1 Korinćanima 11,31)
Dobro drvo rađaće dobre plodove. Ako je rod neukusan i nekoristan, drvo je rđavo. Tako i rod koji se donosi u životu pruža dokaz o stanju srca i savršenstvu karaktera. Dobra dela nikada ne mogu otkupiti spasenje, ali su dokaz vere koja deluje preko ljubavi i očisti dušu. Pa iako se večna nagrada ne daje zbog naše zasluge, ipak će ona da bude u omeru s radom obavljenim kroz Hristovu milost.
Na taj način Hristos je izložio načela svog carstva i pokazao na njih kao na velika životna pravila. Da bi istaknuo pouku, dodao je jedan slikoviti primer. Nije dovoljno, rekao je, da samo slušate moje reči. Poslušnošću morate ih učiniti temeljem svog karaktera. »Ja« je samo živi pesak. Ako zidate na ljudskim teorijama i izumima, vaša kuća će se srušiti. Nju će zbrisati vetrovi iskušenja, oluje probe. Međutim, ova načela koja sam vam Ja dao odoleće. Primite Me; zidajte na mojim rečima: »Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu: i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše kuću onu, i ne pade; jer beše utvrđena na kamenu.« (Matej 7,24.25)
