Božji ideal za Njegovu decu uzvišeniji je od najuzvišenije misli koju ljudski um može dosegnuti.
»Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski.« Ova zapovest je i obećanje. Plan spasenja podrazumeva naše celovito oslobođenje od sotonske sile. Hristos uvek odvaja od greha skrušenu dušu. On je došao da raskopa dela đavolja i postarao se da Sveti Duh bude darovan svakoj duši koja se kaje, da bi je sačuvao od grešnosti.
Sredstvo kojima nas kušač navodi na zlo ne sme se smatrati izgovorom za neko zlo delo. Sotona se raduje kad čuje da oni koji se nazivaju Hristovim sledbenicima opravdavaju izobličenost svog karaktera. Ta opravdanja, u stvari, vode ka grehu. Za greh ne postoji opravdanje. Sveti karakter, život sličan Isus pristupačan je svakom Božjem detetu koje se kaje i veruje.
Ideal hrišćanskog karaktera je sličnost Hristu. Kao što je Sin čovečji bio savršen u svom životu, tako i Njegovi sledbenici trebaju da budu savršeni u svom životu. Isus je u svemu bio kao Njegova braća. On je postao telo, kao što smo i mi. On je bio gladan, žedan i umoran. Svoj život održavao je hranom i osvežavao snom. Delio je čovekovu sudbinu, iako je bio bezgrešni Božji Sin. Bio je Bog u telu. Njegov karakter treba postati naš. Gospod kaže o onima koji Ga veruju: »Useliću se u njih i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.« (2. Korinćanima 6,16)
Lestve koje je Jakov video, čiji je donji deo počivao na zemlji, a vrh dopirao do nebeskih kapija, do samog praga slave, jesu u stvari Hristos. Da te lestve samo jednom prečagom nisu dospele dodirnuti zemlju, bili bismo izgubljeni. Međutim, Isus je sišao do nas tamo gde smo se nalazili. On je uzeo našu prirodu i pobedio, da bismo i mi, uzimajući Njegovu prirodu, mogli pobediti. Postavljen »U obličju tela grehovnoga« (Rimljanima 8,3) živeo je bezgrešnim životom. Sada se svojom božanskom prirodom drži nebeskoga prestola, a svojom ljudskom prirodom dopire do nas. On nam nalaže da verom u Njega dostignemo slavu Božjeg karaktera. Zato moramo da budemo savršeni kao što je savršen otac nebeski.
Isus je pokazao u čemu se sastoji pravda i usmerio nas na Boga kao na njen izvor. Sada se okrenuo praktičnim dužnostima. U davanju milostinje, u molitvi, u postu, govorio je On, ne treba ništa učiniti što bi privuklo pažnju ili slavljenje vlastite ličnosti. iskreno dajimo za dobro siromašnih koji pate. U molitvi neka duša bude u vezi s Bogom. U postu ne idimo pognute glave i srcem ispunjenim mislima o sebi. Srce fariseja je pusta i nekorisna zemlja na kojoj nikakvo seme božanskog života ne može napredovati. Onaj koji se bezuslovno potčini Bogu, podariće najprihvatljiviju službu. Jer druženjem s Bogom ljudi postaju Njegovi saradnici, otkrivajući u ljudskoj prirodi Njegov karakter.
Služba učinjena u iskrenosti srca ima veliku platu. »I otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.« Karakter se oblikuje životom kojim živimo Hristovom milošću. U duši se počinje obnavljati izvorna lepota. Osobine Hristovog karaktera su podarene i lik Božanskog počinje jasno svetliti. Lica ljudi i žena koji hodaju i rade s Bogom izražavaju nebeski mir. Okruženi su nebeskom atmosferom. Za ove duše počelo je Božje carstvo. Oni imaju Hristovu radost, radost što su blagoslov čovečanstvu. Oni imaju tu čast što su prihvaćeni da služe Učitelju; njima je povereno da izvršuju Njegov rad u Njegovo ime.
»Niko ne može dva gospodara služiti.« Ne možemo služiti Bogu podeljena srca. Biblijska religija nije jedan uticaj među mnogim drugim; njen uticaj treba da bude najveći, prožimajući svaki drugi i vladajući nad svakim drugim. Ona ne treba da bude slična platnu po kome je tu i tamo nabačena boja, već treba da prožme ceo život, kao platno utopljeno u boju, sve dok svaka nit tkanja ne poprimi duboku, neizbledivu boju.
»Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti. Ako li ovo tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti.« Čistoća i nepokolebljivost cilja uslovi su primanje svetlosti od Boga. Onaj koji želi upoznati istinu, mora da bude voljan da prihvati sve što ona otkriva. On ne može učiniti nikakvu nagodbu s grehom. Biti kolebljiv i mlak u pokoravanju istini znači izabrati tamu greha i sotonsku obmanu. (nastavlja se)
