Fariseji su bili ponosni na svoju poslušnost Zakonu; pa ipak, tako su malo poznavali njegova načela u svakidašnjem životu, da su im Spasiteljeve reči zvučale kao hereza. Kad je očistio besmislice kojima je istina bila zatrpana, smatrali su da je odbacio i samu istinu. Došaptavali su jedan drugome da On omalovažava Zakon. Čitao je njihove misli i odgovorio im rečima: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.« Ovim je Isus pobio optužbe fariseja. Njegova misija u svetu bila je da odbrani svete zahteve Zakona za koje su Ga optuživali da ih krši. Da se Božji zakon mogao promeniti ili ukinuti, Hristos ne bi trebao snositi posledice naših prestupa. On je došao da objasni odnos Zakona prema čoveku i slikovito prikaže njegova pravila sopstvenim životom poslušnosti.
Bog nam je dao svoje svete propise zato što voli ljudski rod. Da bi nas zaštitio od posledica prestupa, otkrio je načela pravde. Zakon je izraz Božje milosti; kad ga prihvatamo u Hristu, on postaje naša misao. On nas uzdiže iznad sile prirodnih želja i sklonosti, iznad iskušenja koja vode u greh. Bog želi da budemo srećni i On nam daje pravila Zakona da bismo slušajući ih mogli imati radost. Kad su prilikom Hristovog rođenja anđeli pevali:
»Slava na visini Bogu,
I na zemlji mir, među ljudima dobra volja« (Luka 2,14),
Objavljivali su načela Zakona koji je On došao učiniti velikim i slavnim.
Kad je Zakon objavljen na Sinaju, Bog je objavio ljudima svetost svoga karaktera, kako bi isticanjem suprotnosti mogli da vide grešnost svoga karaktera. Zakon im je predan da ih osvedoči o grehu i otkrije im njihovu potrebu za Spasiteljem. On bi to učinio kad bi njegova načela učinjena su jasnim; i dok Božji Sveti Duh utiče na srce, dok Hristova svetlost otkriva ljudima njihovu potrebu za Njegovom krvi koja očišćava i za Njegovom pravdom koja opravdava, Zakon je još uvek sredstvo koje nas dovodi Hristu da bismo mogli opravdani verom. »Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu.« (Psalam 19,7)
»Dokle nebo i zemlja stoji«, rekao je Isus, »ne će nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši.« Sunce koje sija na nebu, čvrsta Zemlja na kojoj prebivate, Božji su svedoci da je Njegov zakon nepromenjiv i večan. Iako oni mogu proći, božanska pravila će ostati.
»Lašnje je pak nebu i zemlji proći nego li jednoj titli iz zakona propasti.« (Luka 16,17) Sistem slika koji je ukazivao na Isusa kao na Božje Jagnje morao se ukinuti prilikom Njegove smrti; ali pravila Deset zapovesti nepromenjiva su kao i Božji presto.
Budući da je »zakon Gospodnji savršen«, svako udaljavanje od njega mora da bude zlo. Hristos osuđuje one koji su neposlušni Božjim zapovestima i uče i druge da tako čine. Spasiteljev život poslušnosti ispunjavao je sve zahteve Zakona; On je dokazao da se u ljudskoj prirodi može držati Zakon i pokazao savršenstvo karaktera koju poslušnost razvija. Svi koji su poslušni, kao što je i On bio poslušan isto tako objavljuju da je Zakon »svet i pravedan i dobar«. (Rimljanima 7,12) S druge strane, svi koji krše Božje zapovesti podržavaju Sotoninu tvrdnju da je Zakon nepravičan i da se ne može slušati. Na taj način oni podržavaju prevare velikog protivnika i obeščašćuju Boga. Oni su deca zloga koji je bio prvi pobunjenik protiv Božjeg zakona. Dopustiti im pristup na Nebo značilo bi ponovo uneti klice nesloge i pobune i ugroziti blagostanje svemira. Nijedan čovek koji svojom voljom zanemaruje jedno načelo Zakona neće ući u nebesko carstvo. (nastavlja se)
