Gordo srce teži da zaluži spasenje; ali naše pravo na Nebo i naša podobnost za njega temelji se na Hristovoj pravdi. Gospod ne može učiniti ništa za obnovljenje jednog čoveka, sve dok se on, osvedočen u vlastitu slabost i oslobođen svake pomisli da je dovoljan sam sebi, ne potčini Božjoj upravi. Tada može primiti dar koji Bog čezne da mu podari. Ništa nije uskraćeno duši koja oseća svoju potrebu. Ona ima neograničeni pristup k Njemu u kome se nalazi sva punina. »Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji živi u večnosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušena srca i smerna duha oživljujući duh smernih i oživljujući srce skrušenih.« (Isaija 57,15)
»Blago onima koji plaču jer će se utešiti.« Ovim rečima Hristos ne uči da plakanje samo po sebi ima moć da otkloni krivicu greha. On ne odobrava pretvornu ili smišljenu poniznost. Plakanje o kome govori ne sastoji se od potištenosti i jadikovanja. iako smo žalosni zbog greha, treba da se radujemo dragocenoj prednosti što smo Božja deca.
Često žalimo zato što nam naša zla dela donose neprijatne posledice; ali to nije pokajanje. prava žalost zbog greha rezultat je delovanja Svetoga Duha. Duh otkriva nezahvalnost srca koje je omalovažavalo i žalostilo Spasitelja i u skrušenosti dovodi nas podnožju krsta. Svakim grehom iznova ranjavamo Isusa i kad pogledamo na Njega koga smo proboli, plačemo zbog greha koji su Mu naneli patnje. Takvo plakanje povešće nas ka odbacivanju greha.
Svetovni ljudi mogu proglasiti ovu žalost slabošću, ali to je snaga koja pokajnika vezuje za Beskonačnoga sponama koje se ne mogu prekinuti. Ona pokazuje da Božji anđeli vraćaju duši vrline koje su izgubljene usled tvrdoće srca i prestupa. Suze onoga koji se kaje samo su kišne kapi koje prethode sunčevom sjaju svetosti. Ova žalost oglašava radost koja će postati živi izvor u duši.
»Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu« »i ne ću pustiti da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod.« (Jeremija 3,13.12) »Žalosnima u Sionu« On je odlučio dati »nakit mesto pepela, ulje radosti mesto žalosti, odelo za pohvalu mesto duha tužnoga«. (Isaija 61,3)
Za one koji plaču u iskušenju i žalosti postoji uteha. Gorčina žalosti i poniženje bolji su od popuštanja grehu. Kroz nevolje Bog nam otkriva slaba mesta u našem karakteru, kako bismo Njegovom milošću pobedili svoje slabosti. nepoznata poglavlja u vezi s nama samima otkrivaju nam se i proba dolazi, bez otkriva da li ćemo prihvatiti Božji ukor i savet. Kad na nas dođe iskušenje ne trebam se gneviti i žaliti. Ne trebamo se buniti ili ulagati trud pred Bogom. Gospodnji putevi su nejasni onome koji želi sagledati pojedinosti u svetlosti koja mu godi. Oni izgledaju mračni i tužni našoj ljudskoj prirodi. Međutim, Božji putevi su putevi milosti i kraj im je spasenje. Ilija nije znao što čini kad je u pustinji rekao da mu je dosadio život moleći se da umre. Gospod u svojoj milosti nije ga uhvatio za reč. Ilija je, ipak, trebao izvršiti još jedno veliko delo; i kad je ovo delo izvršio, on nije trebao umreti obeshrabren i usamljen u pustinji. njega nije očekivalo silaženje u smrtni prah, već uzdizanje u slavi u povorci nebeskih bojnih kola do prestola na visini.
Božja reč onima koji su žalosni glasi: »Vidim puteve njegove ali ću ga isceliti, vodiću ga i daću opet utehu njemu i njegovim koji tuže.« »Promeniću žalost njihovu na radost, i utešiću ih, i razveseliću ih po žalosti njihovoj.« (Isaija 57,18; Jeremija 31,13)
»Blago krotkima.« Teškoće s kojima se srećemo mogu se znatno umanjiti tom krotkošću koja je sakrivena u Hristu. Ako imamo poniznost svog Učitelja, uzdići ćemo se iznad prezira, prebacivanja i neprilika kojima smo svakodnevno izloženi i oni će prestati da sumornošću zasenjuju duh. najuzvišeniji dokaz o plemenitosti jednog hrišćanina je vladanje samim sobom. Onaj koji pred zlostavljanjem ili surovošću ne sačuva blag i postojan duh, lišava Boga prava da u njemu otkrije savršenstvo svog karaktera. Poniznost srca sila je koja donosi pobedu Hristovim sledbenicima; ona je obeležje njihove veze s gornjim dvorovima. (nastavlja se)
