Hristos je retko nasamo okupljao svoje učenike da bi primili Njegove reči. On nije odabirao za svoje slušaoce samo one koji su poznavali put života. Njegov plan bio je da dopre do mnoštva koje se nalazilo u neznanju i zabludi. Iznosio je svoje pouke o istini tamo gde su mogle dopreti do pomračenog razumevanja. On sam bio je Istina, stojeći opasanih bedara i ruku uvek ispruženih da blagosilja, a rečima opomene, usrdne molbe i ohrabrenja težio je da podigne svakoga ko bi došao k Njemu.
Beseda na gori, iako posebno namenjena učenicima, izgovorena je u prisustvu mnoštva. Nakon rukopoloženja apostola, Isus je zajedno s njima pošao na obalu mora. Tu se narod počeo okupljati još od ranoga jutra. Osim uobičajenih velikih grupa iz galilejskih gradova, bilo je naroda iz Judeje, pa čak i samog Jerusalima; iz Pereje, iz Dekapolisa, iz Idumeje, daleko s juga Judeje; iz Tira i Sidona, feničanskih gradova na obalama Sredozemnog mora. »Čuvši šta on čini«, oni »dođoše da ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti… jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.« (Marko 3,8; Luka 6,17–19)
Na uzanoj obali nije bilo čak ni mjesta za stajanje na kojemu bi Njegov glas mogao dosegnuti sve one koji su Ga želeli čuti, pa ih je Isus poveo nazad na padinu brega. Spustivši se na zaravan koja je bila prijatno mesto za okupljanje mnoštva, On sam seo je na travu, a učenici i mnoštvo sledili su Njegov primer. Mesto učenika bilo je uvek do Isusa. Narod se neprekidno tiskao oko njega, ali učenici su shvatili da ne smeju dozvoliti da ih itko udalji iz Njegova blizine. Seli su sasvim kraj Njega, kako im ne bi promakla nijedna reč Njegove pouke. Bili su pažljivi slušači, željni da razumeju istine koje su trebali objaviti svim zemljama i svim naraštajima.
S osećanjem da će čuti nešto nesvakidašnje, oni su se sada primicali oko svog Učitelja. Verovali su da će se carstvo uskoro uspostaviti, a iz događaja tog jutra stekli su uverenje da će se u vezi s njim objaviti neki proglas. Osećaj iščekivanja obuzeo je mnoštvo, a živost na licu dokazivala je duboko zanimanje. Dok je narod sedeo na zelenom obronku brežuljka, očekujući reči božanskog Učitelja, njihov um bio je ispunjen mislima o budućoj slavi. Bilo je književnika i fariseja koji su očekivali dan u koji će zagospodariti nad omrznutim Rimljanima i dokopati se bogatstva i sjaja velikog svetskog carstva. Siromašni seljaci i ribari nadali su se da će čuti čvrsto obećanje kako će njihove bedne kućice, oskudna hrana, život ispunjen tegobnim radom i strah od nemaštine da budu zamenjeni dvorovima izobilja i danima dokolice. Umesto grube odeće koja im je danju bila ogrtač, a preko noći pokrivač, nadali su se da će im Hristos dati bogate i skupocene haljine njihovih porobljivača. Sva srca bila su razbuđena ponosnom nadom da će Izrailj uskoro da bude počašćen pred narodima kao izabran od Gospoda, a Jerusalim uzdignut kao glava jednog sveopšteg carstva.
Hristos je razočarao nadu u svetovnu veličinu. U besedi na gori pokušao je raskopati delo stvoreno pogrešnim vaspitanjem i svojim slušaocima dati pravi utisak o svom carstvu i svom vlastitom karakteru. Ipak, nije neposredno napao zablude naroda. On je video bedu sveta zbog greha, pa ipak nije pred njih iznosio živu sliku njihove nesreće. Poučavao ih je o nečemu neuporedivo boljem od onoga što su oni poznavali. Ne suzbijajući njihove zamisli o Božjem carstvu, govorio im je o uslovima pod kojima mogu ući u njega, dopuštajući im da sami donesu zaključke o njegovoj prirodi. Istine koje je učio nisu manje značajne za nas nego što su bile za mnoštvo koje Ga je sledilo. Ništa manje nama nije potrebno nego što je bilo njima da naučimo osnovna načela Božjega carstva.
Hristove reči upućene narodu na gori bile su reči blagoslova. Srećni su oni, rekao je, koji prepoznaju svoje duhovno siromaštvo i osećaju potrebu za otkupljenjem. Evanđelje treba da se propoveda siromašnima. Ono se ne otkriva onima koji su duhovno gordi, onima koji tvrde da su bogati i kojima ništa nije potrebno, nego onima koji su ponizni i skrušeni. Za greh je otvoren samo jedan izvor – izvor za siromašne duhom. (nastavlja se)
