Oni koji drže da je Hristos ukinuo Zakon, uče da je On kršio Subotu i opravdao svoje učenike što to isto čine. Na taj način oni u stvari zauzimaju isti stav kao i Jevreji u svojoj sitničavosti. U ovome oni protivreče svedočanstvu samoga Hrista koji objavljuje: »Ja održah zapovesti oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj.« (Jovan 15,10) Ni Spasitelj, a ni Njegovi sledbenici nisu prekršili zakon o Suboti. Hristos je bio živi predstavnik Zakona. U Njegovom životu nije postojao nijedan prekršaj Njegovih svetih pravila. Posmatrajući ovaj narod svedoka koji je tražio priliku da Ga osudi, On je neizazvan mogao kazati: »Koji me od vas kori za greh?« (Jovan 8,46)
Spasitelj nije došao da odbaci ono što su govorili patrijarsi i proroci; jer je On sam govorio preko ovih predstavnika. Sve istine Božje reči potekle su od Njega. Međutim, ovi neprocenjivi dragulji bili su stavljeni u pogrešne okvire. Njihov dragoceni sjaj postao je sluga zabludi. Bog je želeo da se izvade iz okvira zablude i stave u okvir istine. Ovo delo mogla je izvršiti samo božanska ruka. Svojom povezanošću sa zabludom, istina je služila ciljevima neprijatelja Boga i čoveka. Hristos je došao da je postavi tamo gde će proslavljati Boga i delovati za spasenje ljudskog roda.
»Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi«, rekao je Isus. Ustanove koje je Bog uspostavio koriste čovečanstvu. »Jer je sve vas radi.« »Bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život i smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše; a vi ste Hristovi a Hristos Božji.« (2. Korinćanima 4,15; 1. Korinćanima 3,22,23) Zakon Deset zapovesti, čiji je deo Subota, Bog je kao blagoslov dao svom narodu. »I zapovedi nam Gospod«, rekao je Mojsije, »da vršimo sve ove uredbe bojeći se Gospoda Boga svojega, da bi nam bilo dobro svagda i da bi nas sačuvao u životu.« (5. Mojsijeva 6,24) Izrailju je preko Psalmiste dana poruka: »Služite Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pevajući! Poznajte Gospod da je Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje njegovo, narod njegov i ovce paše njegove. Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom.« (Pslam 100,2–4) A za sve koji drže »subotu da je ne oskvrne«, Gospod izjavljuje, »njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svojemu molitvenom.« (Isaija 56,6.7)
»Dakle je gospodar sin čovečiji i od subote.« Ove reči pune su pouke i utehe. Zato što je Subota načinjena za čoveka, ona je Gospodnji dan. Ona pripada Hristu. Jer »sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo.« (Jovan 1,3) Pošto je On sve stvorio, stvorio je i Subotu. On ju je odvojio kao uspomenu na delo stvaranja. Ona ukazuje na Njega i kao Tvorca i kao na Onoga koji posvećuje. Ona oglašava da je On koji je stvorio sve na Nebu i na Zemlji, i koji sve održava, Glava crkvi i da smo Njegovom silom pomireni s Bogom. Jer, govoreći o Izrailju, On je rekao: »I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem« – činim ih svetima. (Jezekilj 20,12) Tada je Subota znak Hristove sile da nas učini svetima. Ona je dana svima onima koje Hristos čini svetima. Kao znak Njegove sile koja posvećuje, Subota je dana svima koji kroz Hrista postaju deo Božjeg Izrailja.
A Gospod kaže: »Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim… tada ćeš se veseliti u Gospodu.« (Isaija 58,13.14) Svima koji prihvate Subotu kao znak Hristove stvaralačke i otkupiteljske moći, ona će da bude milina. Gledajući Hrista u njoj, i sami imaju milinu u Njemu. Subota im ukazuje na dela stvaranja kao dokaz Njegove veličanstvene moći u otkupljenju. Dok nas podseća na izgubljeni edemski mir, govori o miru obnovljenom kroz Spasitelja. Svako delo u prirodi ponavlja Njegov poziv: »Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.« (Matej 11,28)
