Hristos je želeo poučiti svoje učenike i svoje neprijatelje da služba Bogu ima neopozivo prvenstvo. Cilj Božjeg dela u ovom svetu je čovekovo otkupljenje, zato ono što je potrebno učiniti Subotom radi izvršenja ovog dela u skladu sa zakonom o Suboti. Isus je krunisao svoj dokaz proglašavajući da je On »gospodar od subote«, On koji je iznad svakog pitanja i iznad svakog zakona. Ovaj bezgranični Sudac oslobodio je svoje učenike krivice, pozivajući se na iste odredbe za koje su bili optuženi da ih krše.
Isus nije dopustio da ovo prođe samo s upućivanjem ukora svojim neprijateljima. Izjavio je da su oni u svom slepilu pogrešno razumeli svrhu Subote. Rekao je: »Kad biste pak znali šta je to: milosti hoću a ne priloga nikad ne biste osuđivali prave.« (Matej 12,7) Mnogi njihovi kruti obredi ne mogu nadoknaditi nedostatak istinske čestitosti i nežne ljubavi koje će uvek obeležavati pravog obožavaoca Boga.
Hristos je opet ponovio istinu da žrtve same po sebi nemaju nikakvu vrednost. One su bile sredstvo, a ne cilj. Njihov cilj je bio da usmere ljude Spasitelju, i na taj način da ih dovedu u sklad s Bogom. Bog ceni službu ljubavi. Kad ovo nedostaje, sam niz obreda jest uvreda za Njega. Tako je i Subotom. Ona je bila određena da dovede ljude u zajednicu s Bogom, ali kad je njihov um bio obuzet zamornim obredima, cilj Subote je osujećen. Samo spoljašnje svetkovanje Subote bilo je ruganje.
Jedne druge Subote, kad je Isus ušao u sinagogu, video je čoveka sa suvom rukom. Fariseji su Ga posmatrali, željni da vide što će učiniti. Spasitelj je dobro znao da će zbog lečenja u Subotu, da bude smatran prekršiteljem, ali nije oklevao da poruši zid običajnih zahteva kojima je Subota bila okružena. Isus je naložio bolesnom čoveku da ustane i tada je zapitao: »Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? dušu održati, ili pogubiti?« Među Jevrejima postojalo je pravilo po kome ne učiniti dobro, kad čovek ima priliku za to, znači činiti zlo; a propustiti da se spasi život, značilo je ubiti. Na ovaj način Isus se sreo s rabinima na njihovom tlu. »A oni mučahu. I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila reče čoveku: pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.« (Marko 3,4.5)
Kad je upitao: »Valja li u subotu lečiti?« Isus je odgovorio: »Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu ne će je uzeti i izvaditi? A koliko li je čovek pretežniji od ovce? Dakle, valja u subotu dobro činiti.« (Matej 12,10–12)
Uhode se nisu usuđivale odgovoriti Hristu u prisustvu mnoštva, iz straha da ne padnu u teškoće. Znali su da je On govorio istinu. Radije bi pustili čoveka da pati nego da krše svoja predanja, dok bi životinju oslobodili zbog gubitka koji bi vlasnik pretrpeo ako bi ona bila zanemarena. Na taj način za nemu životinju pokazivali su više staranja nego za čoveka, koji je stvoren po Božjem obličju. Ovo prikazuje delovanje svih lažnih religija. One potiču iz čovekove čežnje da se uzdigne iznad Boga, ali konačni rezultat je spuštanje čoveka ispod životinje. Svaka religija koja se bori protiv Božje vladavine lišava čoveka slave koju je imao prilikom stvaranja i koja će mu se u Hristu ponovo vratiti. Svaka lažna religija uči svoje pristalice da se nemarno odnose prema ljudskim potrebama, patnjama i pravima. Evanđelje krvlju i uči nežnom uvažavanju čovekovih želja i patnji. Gospod kaže: »Učiniću da će čovek više vredeti nego zlato čisto, više nego zlato Ofirsko.« (Isaija 13,12)
Kad se Isus okrenuo farisejima s pitanjem da li u subotnjem danu treba činiti dobro ili zlo, da li je po zakonu spašavati život ili ubijati, sučelio ih je s njihovim zlim namerama. S ogorčenom mržnjom tražili su Njegov život, dok je On spašavao život i mnoštvu donosio radost. Da li je bilo bolje ubijati u Subotu, kao što su to nameravali učiniti, nego lečiti bolesne kao što je On to činio? Da li je bilo pravednije nositi ubistvo u srcu u toku Božjeg svetog dana nego voleti sve ljude što se izrazilo u delima milosrđa?
Izlečenjem suve ruke Isus je osudio običaj Jevreja, a četvrtu zapovest ostavio je da stoji onako kako ju je Bog dao. »Valja u subotu dobro činiti« izjavio je On. Odbacivanjem besmislenih jevrejskih ograničenja, Hristos je uzdigao Subotu, dok su oni koji su se žalili na Njega, omalovažavali Božji sveti dan. (nastavlja se)
