Fariseji su uvideli da javno objavljuju rad koji je Isus obavljao. Nisu mogli osporiti čudo. Slepi čovek bio je ispunjen radošću i zahvalnošću; posmatrao je divna dela prirode i ushićivao se gledajući lepotu Zemlje i neba. Slobodno je iznosio svoje iskustvo, a oni su ga opet pokušavali ućutkati govoreći: »Podaj Bogu slavu; mi znamo da je čovek ovaj grešan.« To znači: Nemoj ponovo reći da ti je ovaj čovek vratio vid; Bog je taj koji je to učinio.
Slepi čovek je odgovorio: »Je li grešan ne znam; samo znam da je bijah slep, a sad vidim.«
Tada su ponovo zapitali: »Šta ti učini? kako otvori oči tvoje?« Pokušali su ga zbuniti mnogim rečima, tako da bi se mogao smatrati obmanutim. Sotona i njegovi zli anđeli nalazili su se na strani fariseja, ujedinjavajući svoje snage i lukavstvo s ljudskim rasuđivanjem da bi delovali protiv Hristovog uticaja. Oni su otupili osvedočenja koja su se produbljivala u mnogim umovima. Božji anđeli takođe su bili prisutni da ojačaju čoveka kojem je vraćen vid.
Fariseji nisu razumeli da imaju posla s nekim drugim, a ne s neobrazovanim čovekom koji je bio slep od rođenja, nisu znali Onoga s koji su bili u sukobu. Božanska svetlost obasjala je dušu slepog čoveka. Dok su ga ovi licemeri pokušali navesti na neverstvo, Bog mu je pomogao da snagom i odlučnošću svojih odgovora pokaže da ne želi da bude zaveden. Odgovorio je: »Ja vam već kazah, i ne slušaste; šta ćete opet slušati? Već ako i vi hoćete učenici njegovi da budete? A oni ga ukoriše, i rekoše mu: ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi. Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovoga ne znamo otkuda je.«
Gospod Isus je znao za teško iskušenje kroz koje prolazi ovaj čovek, zato mu je dao milost i moć govora, tako da je postao svedokom za Hrista. On je farisejima odgovarao rečima koje su bile oštar ukor onima koji su mu postavljali pitanja. Tvrdili su da su tumači Pisma, verske vođe naroda, a ipak tu je bio Onaj koji je činio čuda, iako očito nisu znali za izvor Njegove moći, Njegov karakter i Njegova prava. »To i jest za čudo«, rekao je čovek, »što vi ne znate otkuda je a on otvori oči moje. A znamo da Bog ne sluša grešnika; nego ako ko poštuje Boga i volju njegovu tvori onoga sluša. Od kako je sveta nije čuveno da ko otvori oči rođenom slepcu. Kad on ne bi bio od Boga ne bi mogao ništa činiti.«
Čovek se sreo sa svojim ispitivačima na njihovom tlu. Njegovo rasuđivanje nije se moglo pobiti. Fariseji su bili zapanjeni i izdržani, opčinjeni njegovim oštrim, odlučnim rečima. Nekoliko trenutaka vladala je tišina. Tada su namrgođeni sveštenici i rabini stegli svoje haljine oko sebe, kao da se plaše zaraze iz dodira s njim; otresli su prah sa svojih nogu i dobacili mu uvredu: »Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš?« I isključili ga.
Isus je čuo što se dogodilo i našavši ga ubrzo nakon toga, rekao mu: »Veruješ li ti sina Božijega?«
Po prvi put slepi čovek gledao je u lice svog Iscelitelja. Pred Savetom video je svoje roditelje ojađene i zbunjene, posmatrao je namrštena lica rabina; sad su njegove oči počivale na ljubaznom, blagom Isusovom licu. On je već ranije, skupo platio to što Ga je priznao kao poslanika božanske sile; sad mu je poklonjeno uzvišenije otkrivenje.
Na Spasiteljevo pitanje: »Veruješ li ti sina Božijega?« slepi čovek odgovorio je pitanjem: »A koje je, Gospode, da ga verujem?« Isus mu je rekao: »I video si ga, koji govori s tobom on je.« Čovek se s obožavanjem bacio pred Hristove noge. Ne samo da mu je vraćen prirodni vid već su se otvorile i oči njegove moći razumevanja. Hristos se otkrio ovog duši i ona ga je primila kao Poslanoga od Boga.
Nedaleko, okupila se grupa fariseja, pa je videvši ih, Isus došla na um suprotnost koja se uvek pokazivala delovanje, Njegovih reči i postupaka. On je rekao: »Ja dođoh na sud na ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi.« Hristos je došao da otvori slepe oči, da da svetlost onima koji sede u tami. Objavio je sebe kao Videlo svetu, a čudo koje je upravo učinio potvrdilo je Njegovu misiju. Ljudi koji su gledali Spasitelja prilikom Njegovog dolaska bili su počašćeni potpunijim otkrivenjem božanskog prisustva od onog kojeg je svet ikada ranije doživeo. Znanje o Bogu otkriveno je mnogo savršenije. Međutim, baš ovim otkrivenjem, na ljude je pala osuda. Njihov karakter je okušan, njihova sudbina odlučena.
Otkrivenje božanske sile, koja je slepom čoveku dala i prirodni i duhovni vid, ostavilo je fariseje u još većoj tami. Neki od Njegovih slušalaca, smatrajući da se Hristove reči odnose na njih, upitali su: »Eda li smo i mi slepi?« Isus je odgovorio: »Kad biste bili slepi, ne biste imali greha.« Da vam je Bog onemogućio da vidite istinu, vaše neznanje ne bi sa sobom povlačilo nikakvu krivicu.« »A sad govorite da vidite.« Verujete da možete da vidite, a odbacujete sredstvo pomoću kojeg jedino možete dobiti vid. Svima koji uviđaju svoju potrebu, Hristos dolazi s neizmernom pomoći. Međutim, fariseji nisu želeli priznati nikakvu potrebu, nisu hteli doći Hristu i zato su bili ostavljeni u slepilu – slepilu za koje su sami bili krivi. Isus je rekao: »Vaš greh ostaje«.
){kind=logo}
)