Isus je nastavio, povlačeći oštru razliku između stava Jevreja i stava Avramovog: »Avram, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.«
Avram je žudio da vidi obećanog Spasitelja. On se žarko molio da pre svoje smrti vidi Mesiju. I video je Hrista. Bila mu je dana natprirodna svetlost i on je prepoznao Hristov božanski karakter. Video je Njegov dan i radovao se. Njemu je dato da vidi božansku žrtvu za greh. U svom vlastitom iskustvu imao je slikoviti prikaz ove žrtve. Zapovest mu je došla: »Uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka… i spali ga na žrtvu.« (1. Mojsijeva 22,2) Na žrtveni oltar položio je sina obećanja, sina na koga su bile usmerene sve njegove nade. Tada, dok je čekao kraj oltara s nožem podignutim da posluša Boga, čuo je glas s Neba kako govori: »Ne diži ruke svoje na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.« (1. Mojsijeva 22,12) Ovo strašno iskušenje došlo je Avramu da bi mogao da vidi Hristov dan i razumeti veliku Božju ljubav prema svetu, tako veliku da je svoga jedinorodnoga Sina predao najsramnijoj smrti da podigne uniženi svet.
Avram je od Boga naučio najveću pouku koja je ikada dana smrtniku. Njegova molitva da vidi Hrista pre svoje smrti uslišena je. On je video Hrista; on je video sve što je jedan smrtnik može da vidi i ostati živ. Svojim potpunim predavanjem mogao je razumeti viđenje o Hristu koje mu je dato. Njemu je pokazano da je davanjem svog jedinorodnog Sina za spasenje grešnika od večne propasti, Bog učinio veću i veličanstveniju žrtvu od one koju bi čovek mogao ikada učiniti.
Avramovo iskustvo dalo je odgovor na pitanje: »Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? hoću li doći preda nj sa žrtvama paljenicama? s teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile hiljade ovnova? desetine hiljada potoka ulja? hoću li dati prvenca svojega za prestup svoj? plod utrobe svoje za greh duše svoje?« (Mihej 6,6.7) U Avramovim rečima »Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi za žrtvu« i u Božjem staranju za žrtvu umesto Isaka, bilo je objavljeno da nijedan čovek ne može iskupiti samoga sebe. Paganski sistem žrtava Bog nije mogao uopšte prihvatiti. Nijedan otac nije smeo prineti svog sina ili ćerku kao žrtvu za greh. Jedino Božji Sin može nositi grehe sveta.
Kroz vlastitu patnju Avram nije bio osposobljen da vidi Spasiteljevu misiju žrtve. Međutim, Izrailj nije želeo razumeti ono što je bilo tako neprihvatljivo za njegovo oholo srce. Hristove reči koje su se odnosile na Avrama nisu ostavile dublji utisak na Njegove slušaoce. Fariseji su u njima videli samo nov povod za sitničarenje. Odvratili su podsmehom, kao da su želeli dokazati da je Isus neuravnotežen: »Još ti nema pedeset godina, i Avrama si video?«
S ozbiljnom dostojanstvenošću Isus je odgovorio: »Zaista, zaista vam kažem: JA SAM pre nego se Avram rodio.«
Veliki skup se utišao. Ovaj galilejski Učitelj tvrdio je da je Božje ime, dato Mojsiju da izrazi pojam večnog prisustva, Njegovo ime. On se proglasio Onim koji večno postoji, koji je bio obećan Izrailju, »kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena«. (Mihej 5,2)
Ponovo su sveštenici i rabini povikali na Isusa kao bogohulnika. Njegova izjava da je jedno s Bogom ranije ih je podsticala da Mu oduzmu život, a nekoliko meseci kasnije jasno su izjavili: »Za dobro delo ne bacamo kamenja na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.«
(Jovan 10,33) Zato što je bio i što je otvoreno izjavljivao da je Božji sin, namislili su Ga uništiti. Sad su mnogi iz naroda, pristajući uz sveštenike i rabine, uzeli kamenje da bace na Njega. »A Isus se sakri, i iziđe iz crkve prošavši između njih i otide tako.«
Videlo je zasjalo u tami; ali »tama ga ne obuze«. (Jovan 1,5)
»I prolazeći vide čoveka slepa od rođenja. I zapitaše da učenici njegovi govoreći: Rabi! ko sagreši, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep? Isus odgovori: ni on ne sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božja na njemu… Rekavši ovo pljunu na zemlju i načini kao od pljuvačke, i pomaza kalom oči slepome, i reče mu: idi umij se u banji Siloamskoj (koje znači poslan). Otide dakle i umi se, i dođe gledajući.« (nastavlja se)
){kind=logo}
)