Fariseji su tvrdili da su Avramova deca, Isus im je rekao da takvu tvrdnju mogu dokazati samo ako čine Avramova dela. Prava Avramova deca živeće kao što je on živeo, životnom poslušnosti Bogu. Ona ne bi pokušavala ubiti Onoga koji je govorio istinu poslanu od Boga. U kovanju zavere protiv Hrista rabini nisu činili Avramova dela. Bilo je bezvredno to što su bili samo telesno Avramovi potomci. Bez duhovne veze s njim, koja bi se otkrila u posredovanju istog duha i vršenju istih dela, oni nisu bili njegova deca.
Ovo načelo ima isto značenje i za pitanje koje je dugo potresalo hrišćanski svet – pitanje nasleđa apostolskog reda. Poreklo od Avrama ne dokazuje se imenom ili rodoslovljem, već srodnošću karaktera. Tako i apostolsko nasleđe ne počiva na prenošenju crkvenog autoriteta, već na duhovnom odnosu. Život pokrenut apostolskim duhom, verom i učenjem istine koju su oni iznosili, pravi je dokaz apostolskog nasleđa. To je ono što ljude čini naslednicima prvih učitelja evanđelja.
Isus je poricao da su Jevreji Avramova deca. On je rekao: »Vi činite dela oca svojega.« Rugajući se, odgovorili su: »Mi nismo rođeni od kurvarstva: jednoga oca imamo Boga.« Ove reči kao aluzija na okolnosti Njegovog rođenja, imale su za cilj da zadaju udarac Hristu u prisustvu onih koji su počeli verovati u Njega. Isus se nije osvrnuo na ovaj podli nagoveštaj, već je rekao: »Kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh.«
Njihova dela svedočila su o njihovoj vezi s onim koji je bio lažov i ubojica. »Vaš je otac đavo«, rekao je Isus, »i slasti oca svojega hoćete činiti: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu… A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.« (Jovan 8,44.45) Činjenica da je Isus govorio istinu, i to sa sigurnošću, bio je razlog što ga jevrejske vođe nisu prihvatile. Istina je vređala ove licemerne ljude. Istina je otkrila svu pogrešnost zablude; ona je osuđivala njihovo učenje i život, pa je zato bila nepoželjna. Oni bi radije zatvorili svoje oči pred istinom nego da se ponize i priznaju da su bili u zabludi. Nisu voleli istinu. Nisu je želeli, iako je bila istina.
»Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, za što mi vi ne verujete?« Tri godine iz dana u dan neprijatelji su pratili Hrista, pokušavajući naći mrlju na Njegovom karakteru. Sotona i čitav savez zla želeli su Ga savladati; ali na Njemu nisu mogli naći ništa što bi im dalo prednost. Čak su i đavoli bili primorani da priznaju: »Znam te ko si, svetac Božij.« (Marko 1,24) Isus je pred očima Neba, pred očima bezgrešnih svetova i pred očima grešnih ljudi živeo po Zakonu. Pred anđelima, ljudima i demonima On je izgovorio reči kojima se niko nije mogao suprotstaviti, koje bi s drugih usana bile bogohuljenje: »Ja svagda činim što je njemu ugodno.«
Činjenica da Jevreji nisu primili Hrista, iako nisu mogli naći nikakav greh na Njemu, dokazuje da nisu imali vezu sa Bogom. Oni nisu prepoznali Njegov glas u vesti Njegovog Sina. Smatrali su da izriču presudu Hristu; ali odbacujući Ga izrekli su osudu sebi. »Ko je od Boga«, rekao je Isus, »reči Božije sluša; za to vi ne slušate, jer niste od Boga.«
Poruka je istinita za sva vremena. Mnogi ljudi koji nalaze zadovoljstvo u podsmehu, kritikovanju, traženju nečega što se može staviti pod znak pitanja u Božjoj reči, misle da time dokazuju svoju slobodu mišljenja i oštroumnost. Oni zamišljaju da sude Bibliji, dok, ustvari, osuđuju samoga sebe. Oni tako pokazuju svoju nesposobnost da procene istine koje imaju nebesko poreklo i obuhvataju večnost. Pred velikom planinom Božje pravde, njihov duh nije ispunjen strahopoštovanjem. Oni se zabavljaju beznačajnim pojedinostima i time odaju svoju skučenu, zemaljsku prirodu, srce koje brzo gubi svoju sposobnost da poštuje Boga. Onaj čije je srce odgovorilo na božanski dodir, težiće za onim što će povećati njegovo poznavanje Boga i što će oplemeniti i uzdići karakter. Kao što se cvet okreće Suncu, da ga sjajni zraci mogu dodirnuti i obojiti lepotom, tako će se i duša okrenuti Suncu Pravde da bi nebeska svetlost mogla ulepšati karakter vrlinama Hristovog karaktera. (nastavlja se)
