Zatim, anđeo je rekao: »I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana sedam godina.« Sedam godina nakon što je Spasitelj otpočeo svoj rad, evanđelje je trebao propovedati sam Hristos posebno Jevrejima u trajanju od tri i pol godine, a nakon Njega apostoli. »U polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos.« (Danilo 9,27) U proljeće 31. godine n.e. Hristos, prava žrtva, prinesen je na Golgoti. Tada je zavesa u Hramu bila razderana na dvoje pokazujući da je prošla svetost i značenje prinošenja žrtava. Došlo je vreme da prestane zemaljska žrtva i prinos.
Jedna sedmica – sedam godina – završio se 34. godine posle Hrista. Tada su kamenovanjem Stefana Jevreji konačno zapečatili svoje odbacivanje evanđelja, a učenici koji su se zbog progonstva rasejali po drugim zemljama »prolažahu propovedajući reč.« (Dela 8,4), a ubrzo nakon toga progonitelj Savle obratio se i postao Pavle, apostol neznabožaca.
Vreme Hristovog dolaska, Njegovo pomazanje Svetim Duhom, Njegova smrt i iznošenje evanđelja neznabošcima i prepoznavanje njihovog ispunjenja u Isusovoj misiji bila je prednost jevrejskom naroda, Hristos je svojim učenicima predočio važnost proučavanja proroštva. Pozivajući se na proročanstvo dato Danilu o njihovom vremenu, On je rekao: »Koji čita da razume.« (Matej 24,15) Nakon svog vaskrsenja Isus je objasnio učenicima »od sviju proroka« »što je za njega pisano«. (Luka 24,27) Spasitelj je govorio preko svih proroka. »Duh Hristov u njima, napred svedočeći za Hristove muke i za slave po tome.« (1. Petrova 1,11)
Gavrilo, anđeo koji je po položaju bio odmah do Božjeg Sina, došao je s božanskom vesti Danilu. To je bio Gavrilo, Njegov »anđeo«, koga je Hristos poslao da otkrije budućnost voljenom Jovanu, a blagoslov izrečen onima koji čitaju i slušaju reči proročanstva i koji drže što je u njima zapisano (Otkrivenje 1,3).
»Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkriviši tajne svoje slugama svojim prorocima.« Dok »Što je tajno ono je Gospoda Boga našega«, dotle »javno je naše i sinova naših do veka.« (Amos 3,7; 5. Mojsijeva 29,29) Bog nam ih je dao, a Njegov blagoslov pohodiće ponizno proučavanje proročkih spisa praćeno molitvom.
Kao što je vest o prvom Hristovom dolasku objavljivala carstvo Njegove milosti, tako će i vest o Njegovom drugom dolasku objavljivati carstvo Njegove slave. A druga vest, kao i prva, počiva na proročanstvima. Reči anđela Danilu o poslednjim danima treba da se razumeju u vreme posljetka. U to vreme »mnogi će pretraživati, i znanje će se umnožiti.« »Bezbožnici će raditi bezbožno, niti će koji bezbožnik razumeti; ali razumni će razumeti.« (Danilo 12,4.10) Sam Spasitelj dao je znake svog dolaska i kaže: »Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.« »Ali čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada.« »Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovoga što će se zbiti, i stati pred sinom čovečjim.« (Luka 21,31.34.36)
Stigli smo do vremenskog razdoblja predskazanog u ovim stihovima Svetog pisma. Nastupilo je vreme kraja, proročka viđenja su otpečaćena i njihove svečane opomene ukazuju nam da je blizu dolazak našega Gospoda u slavi.
Jevreji su pogrešno tumačili i primenjivali Božju reč i nisu poznali vreme pohođenja. Godine službe Hrista i Njegovih apostola – dragocene poslednje godine milosti izabranom narodu – proveli su u kovanju zavera za uništenje Gospodnjih vesnika. Zemaljska žudnja za slavom tako ih je zaokupila da je uzalud do njih dopirala ponuda duhovnog carstva. Tako je i danas carstvo ovoga sveta zaokuplja ljudske misli, pa oni ne primećuju brzo ispunjavanje proročanstava i dokaze o skorom dolasku Božjeg carstva.
»Ali vi, braćo, niste u tami da vas dan kao lupež zastane. Jer ste vi svi sinovi videla i sinovi dana: nismo noći niti tame.« Iako nismo u mogućnosti da znamo čas gospodnjeg povratka, mi možemo znati njegovu blizinu. »Tako dakle da ne spavamo kao i ostali, nego da pazimo i da budemo trezni.« (1. Solunjanima 5,4–6)
