»Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.« Ove reči utehe Isus je izgovorio mnoštvu koje Ga je pratilo. Spasitelj je rekao da jedino kroz Njega ljudi mogu primiti saznanje o Bogu. O svojim učenicima govorio je kao o onima koji su primili znanje nebeskih veličina. Nikoga nije ostavljao da se oseća izdvojenim od Njegovog staranja i ljubavi. Svi koji su umorni i natovareno mogu doći k njemu.
Književnici i rabini sa svojim detaljnim poštovanjem religioznih formi, imali su potrebe koju obredi pokajanja nikada nisu mogli ispuniti. Carinici i grešnici mogli su se pretvarati kako su zadovoljni čulnim i zemaljskim, ali u njihovim srcima živelo je nepoverenje i strah. Isus je posmatrao žalosne i one čije je srce bilo opterećeno, one koji su izgubili nadu, i koji su pokušali zemaljskim radostima umiriti dušu ispunjenu čežnjom, pozivajući sve da u Njemu nađu odmor.
Nežno je pozvao ljude koji su naporno radili: »Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.«
Tim rečima Hristos govori svakom ljudskom biću. Znali to ili ne, svi su umorni i natovareni. Svi su pritisnuti teretima koje jedino Hristos može ukloniti. Najteži teret koji nosimo jest teret greha. Da smo ostavljeni da sami nosimo ovaj teret, on bi nas uništio. Međutim, Bezgrešni je zauzeo naše mesto. »I Gospod pusti na nj bezakonje svih nas.« (Isaija 53,6) On je poneo teret naše krivice. On će uzeti teret s naših umornih pleća. On će nam dati odmor. On će poneti i teret briga i žalosti. On nas poziva da bacimo sve svoje brige na Njega; jer nas nosi na srcu.
Stariji Brat našeg ljudskog roda je kraj večnog prestola. On posmatra svaku dušu koja svoje lice okreće prema Njemu kao Spasitelju. On iskustveno poznaje slabosti ljudskog roda, koje su naše potrebe i gde počiva težina naših iskušenja; jer On je bio iskušan u svemu kao i mi, osim greha. On bdi nad tobom, Božje dete koje strepiš. Jesi li u iskušenju? On će te osloboditi. Da li si slab? On će te ojačati. Jesi li u neznanju? On će te prosvetliti. Da li si ranjen? On će te izlečiti. Gospod »određuje broj zvezda«, pa ipak »leči one koji su srca skršena, i povija rane njihove.« (Psalam 147,4.3 – »Stvarnost«) »Hodite k meni« jest Njegov poziv. kakva god bila tvoja strahovanja i iskušenja, iznesi svoj slučaj pred Gospoda. Tvoj duh biće ojačan do srži. Put će biti otvoren pred tobom da se oslobodiš poniženja i teškoća. Što si svesniji svoje slabosti i bespomoćnosti, to jači ćeš postati u Njegovoj sili. Što je teži tvoj teret, toliko blaženiji će biti odmor kad ga poveriš Nosiocu bremena! Odmor koji Hristos nudi zavisi od jasno određenih uslova. Ove uslove može svako ispuniti. On nam jasno govori kako se može pronaći Njegov odmor.
»Uzmite jaram moj na sebe«, kaže Isus, jaram je oruđe službe. Stoka se upreže u jaram da bi radila, a jaram je nužan da bi mogla uspešno raditi. Ovim slikovitim prikazom Hristos nas uči da smo pozvani u službu dokle god traje naš život. Moramo uzeti na sebe Njegov jaram da bismo mogli postati Njegovim saradnicima.
Jaram koji nas vezuje za službu jest Božji zakon. Veliki zakon ljubavi otkriven u Edemu, objavljen na Sinaju i u Novom zavetu napisan na srcu, jest ono što vezuje čoveka koji radi s Božjom voljom. Kad bismo bili ostavljeni da idemo za svojim sklonostima, da idemo upravo tamo kamo bi nas vodila naša volja, mi bismo stali u Sotonine redove i usvojili njegove osobine. Zato nas Bog vezuje za svoju volju koja je uzvišena, plemenita i koja uzdiže. On želi da strpljivo i mudro preuzmemo dužnosti službe. U ljudskoj prirodi i sam Hristos poneo je jaram službe. On je rekao:
»Hoću činiti volju tvoju, Božje moj, i zakon je tvoj meni u srcu.« (Psalam 40,8) »Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju oca koji me posla.« (Jovan 6,38) Ljubav prema Bogu, revnost za Njegovu slavu i ljubav prema palom ljudskom rodu, dovela je Isusa na Zemlju da strada i umre. To je bila sila koja je vladala Njegovim životom. On nam nalaže da usvojimo to načelo.
Ima mnogo onih čije srce pati od boli pod teretom briga zato što žele dostići svetovni ideal. Oni su odabrali službu njemu, prihvatili njegove teškoće, usvojili njegove običaje. Na taj način njihov karakter je narušen, a njihov život malaksao. Da bi udovoljili slavoljublju i svetovnim željama, povređuju savest i stavljaju na sebe dodatni teret griže savesti. Neprestana briga iscrpljuje životne sile. Naš Gospod želi da odbace ovaj ropski jaram. On ih poziva da prihvate Njegov jaram i kaže:
»Jar je jaram moj blag, i breme je moje lako.« On im nalaže da najpre traže Božje carstvo i Njegovu pravdu, i obećava da će im se dodati sve što im je potrebno za ovaj život. Briga je slepa i ne može razaznati budućnost; ali Isus od početka vidi kraj. U svakoj teškoći On ima pripremljen svoj put da nam donese olakšanje. Naš nebeski Otac ima hiljade načina da se stara za nas, o kojima mi ništa ne znamo. Oni koji prihvate načelo da službu i proslavljanje Boga stave na prvo mesto, shvatiće kako teškoće iščezavaju i kao im je pred nogama staza poravnjena. (nastavlja se)
