Petar je iskazao veru dvanaestorice. Pa ipak, učenici su bili još uvek daleko od razumevanja Hristove misije. Protivljenje sveštenika i poglavara i njihovo netačno predočavanje nisu ih mogli odvojiti od Hrista, ali su ih još uvek vrlo zbunjivali. Oni nisu jasno videli svoj put. Uticaj njihovog ranog vaspitanja, učenje rabina, moć predaje, još uvek su zaklanjali pogled na istinu. S vremena na vreme obasjavali su ih dragoceni zraci svetlosti od Isusa, no ipak, često su bili kao ljudi koji posrću u tami. Međutim, ovog dana, pre no što su se suočili s velikom probom svoje vere, Sveti Duh je u sili počinuo na njima. Za izvesno vreme njihove oči odvojile su se od onoga »što se vidi« da bi gledale »ono što se ne vidi«. (2. Korinćanima 4,18) Pod ljudskim običajem prepoznali su slavu Božjeg Sina.
Isus je odgovorio Petru: »Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima.«
Istina koju je Petar priznao predstavlja temelj vere hrišćanina. To je ono što sam Hristos objavljuje da je večni život. Međutim, posedovanje ove spoznaje nije bio razlog za samouzvišenje. Ovo nije otkriveno Petru ni njegovom mudrošću ni njegovom dobrotom. Ljudski rod sam od sebe nikada ne može dostići poznavanje božanskog. »To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? dublje je od pakla, kako ćeš poznati?« (O Jovu 11,8) Jedino duh posinaštva može nam otkriti duboka Božja dela »što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe«. »A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.« (1. Korinćanima 2,9.10) »Tajna je Gospodnja u onih koji ga se boje«, a Petrovo prepoznavanje Hristove slave dokaz je da je bio »naučen od Boga«. (Psalam 25,14; Jovan 6,45) Zaista »blago tebi Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili«.
Isus je nastavio: »A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.« Reč Petar znači kamen – kamen koji se kotrlja. Petar nije bio stena na kojoj je utemeljena Crkva. Vatra paklena nadvladala su ga kad se s kletvom odrekao svoga Gospoda. Crkva je sazidana na Onome koga ne mogu nadvladati paklena vrata.
Vekovima pre Spasiteljevog dolaska Mojsije je pokazao na Stenu Izrailjevog spasenja. Psalmist je pevao o »tvrdom gradu«. Isaija je napisao: »Za to ovako veli Gospod Gospod: evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd.« (5. Mojsijeva 32,4; Psalam 62,7; Isaija 28,16) Sam Petar nadahnuto pišući, primenjuje ovo proročanstvo na Isusa. On kaže: »Jer okusiste da je blag Gospod. Kad dođe k njemu, kao kamenu živu, koji je, istina, od ljudi odbačen, ali od Boga izabran i pribran: I vi kao živo kamenje zidajte se u kuću duhovnu.« (1. Petrova 2,3–5)
»Jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos.« (1. Korinćanima 3,11) »Na ovome kamenu«, rekao je Isus, »sazidaću crkvu svoju.« U prisustvu svih nebeskih duhovnih bića, u prisustvu nevidljive paklene vojske, Hristos je osnovao svoju Crkvu na živoj Steni. Ta Stena je On sam – Njegovo telo za nas slomljeno i ranjeno. Crkvu koja je sazdana na ovom temelju vrata paklena neće nadvladati.
Kako je slaba izgledala Crkva kad je Hristos izgovorio ove reči! Postojala je samo šačica vernika, protiv kojih će biti usmerena sva sila zlih duhova i zlih ljudi, ali se ipak Hristovi sledbenici nisu trebali bojati. Sazidani na Steni njihove snage, oni ne mogu da budu srušeni.
Šest hiljada godina vera je zidana na Hristu. Šest hiljada godina vihori i bure sotonskog besa udaraju o Stenu našeg spasenja; ali ona nepomično stoji.
Petar je izrazio istinu koja predstavlja temelj vere Crkve i Isus ga je počastvovao kao predstavnika celoga tela sastavljenog od vernika. On je rekao: »I daću ti ključeve od carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima. (nastavlja se)
