Čak ni vrabac ne pada na zemlju bez Očeva znanja. Sotonina mržnja prema Bogu navodi ga da mrzi sve što je predmet Spasiteljevog staranja. On teži da uništi Božje delo i uživa čak i u uništavanju nemih stvorenja. Jedino Božja zaštitnička briga čuva ptice da nas uveseljavaju svojim radosnim pesmama. Međutim, On ne zaboravlja čak ni vrapce. »Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.«
Isus je nastavio: Kao što vi Mene priznajete pred ljudima, tako ću Ja vas priznati pred svetim anđelima. Vi treba da budete moji svedoci na zemlji, kanali kroz koje će moći protjecati Moja milost za isceljenje sveta. Na taj način biću vaš predstavnik na Nebu. Otac ne gleda vaš grešni karakter, nego vas vidi odevene u Moje savršenstvo. Ja sam posrednik preko koga će nebeski blagoslovi doći k vama. Svaki koji Me priznaje uzimajući udela u Mojoj žrtvi za izgubljene, biće priznat kao učesnik u slavi i radosti otkupljenih.
Da bi čovek priznao Hrista, Hristos mora živeti u njemu. On ne može preneti ono što nije primio. Učenici mogu tečno govoriti o nauci, mogu ponavljati reči samoga Hrista; ali ako ne poseduju krotkost i ljubav sličnu Hristovoj, oni Ga ne priznaju. Duh suprotan Hristovom duhu odriče ga se, bez obzira kako Ga rečima ispovedao. Ljudi se mogu odreći Hrista govoreći zlo, besmislenim razgovorima, neistinitim ili neljubaznim rečima. Oni Ga se mogu odreći izbegavanjem životnih tereta, težnjom za grešnim zadovoljstvom. Oni Ga se mogu odreći prilagođavanjem svetu, neučtivim ponašanjem, ljubavlju prema sopstvenim stavovima, samoopravdanjem, negovanjem sumnje, izazivanjem nevolja i prebivanjem u tami. Na sve te načine – govore da Hristos nije u njima. »A ko se odreče mene pred ljudima«, kaže On, »odreći ću se i ja njega pred ocem svojim koji je na nebesima.«
Spasitelj je upozorio svoje učenike da se ne nadaju da će se neprijateljstvo sveta prema evanđelju savladati i da će nakon izvesnog vremena protivljenje prestati. On je rekao: »Nisam došao da donesem mir nego mač.« Ovo stvaranje razdora nije posledica evanđelja, nego rezultat protivljenja njemu. Od svih progonstava najteže je podnositi neslogu u porodici, otuđenje najdražih zemaljskih prijatelja. Međutim, Isus kaže: »Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.«
Zadatak Hristovih slugu je visoka počast i sveto poverenje. »Koji vas prima«, kaže On, »mene prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao.« Nijedno delo ljubaznosti učinjeno njima u Njegovo ime neće ostati nepriznato i nenagrađeno. Istim nežnim priznanjem On obuhvata najslabije i najniže iz Božje porodice: »I ako ko napoji jednoga od ovih malih« – one koji su kao deca u svojoj veri i poznavanju Hrista – »samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, ne će mu plata propasti.«
Tako je Spasitelj završio svoje proučavanje. U Hristovo ime izabrana dvanaestorica otišla su kao što je i On otišao »da javlja evanđelje siromasima… da isceli skrušene u srcu; da propovedi zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpusti sužnje; i da propoveda prijatnu godinu Gospodnju.« (Luka 4,18.19)
