Apostoli su bili članovi Isusove porodice koja Ga je pratila dok je pešice putovao kroz Galileju. Delili su s Njim napor i teškoće koje su Ga snalazile. Slušali su Njegova izlaganja, hodali su i razgovarali s Božjim Sinom i iz Njegovih svakodnevnih pouka naučili kako da rade na uzdizanju ljudskog roda. Dok je Isus služio nepreglednom mnoštvu okupljenom oko sebe, Njegovi učenici bili su prisutni, željni da izvrše njegov nalog i olakšaju Njegov rad. Pomagali su u raspoređivanju naroda, u dovođenju bolesnika Spasitelju i stvaranju udobnosti za sve. Pažljivo su tražili zainteresirane slušaoce, objašnjavali im Pisma i na raznolike načine delovali za njihovu duhovnu korist. Prenosili su ono što su naučili od Isusa i svakoga dana sticali bogata iskustva. Međutim, bilo im je potrebno i iskustvo u samostalnom radu. Njima je još trebalo puno pouka, strpljenja i nežnosti. Sada, dok je bio lično s njima, da im pokaže na njihove greške i da ih savetuje i ispravlja, Spasitelj ih je poslao kao svoje predstavnike.
Dok su bili s Njim, učenici su često bili zbunjeni učenjem sveštenika i fariseja, ali s tim svojim dvojbama oni bi dolazili Isusu. On im je, nasuprot predaji, iznosio istine iz Pisma. Na taj način jačao je njihovo poverenje u Božju reč i u velikoj meri oslobodio ih straha od rabina i njihovog robovanja običajima. U obučavanju učenika primer Spasiteljevog života bio je delotvorniji od bilo kog čistog doktriniranog učenja. kad su se odvojili od njega, sećali su se svakog pogleda, načina govora i svake reči. Često, dolazeći u sukob s neprijateljima evanđelja, oni bi ponavljali Njegove reči i zapažajući njihov uticaj na narod, vrlo su se radovali.
Pozvavši dvanaestoricu k sebi, Isus im je zapovedio da dvojica po dvojica idu u gradove i sela. Nijedan nije poslan sam, već se brat pridružio bratu, prijatelj prijatelju. Tako su mogli pomagati i bodriti jedan drugoga, savetovati se i moliti zajedno, kako bi snaga jednoga dopunjavala slabosti drugoga. Na taj isti način Isus je kasnije poslao i sedamdesetoricu. Spasiteljeva namera bila je da se vesnici evanđelja udruže na taj način. U naše vreme evanđeoski rad bio bi znatno uspešniji da se ovaj primer doslednije sprovodio.
Vest učenika bila je ista kao i vest Jovana Krstitelja i samoga Hrista: »Približi se carstvo nebesko.« Oni nisu smeli raspravljati s narodom oko toga da li je Isus iz Nazareta Mesija; ali u Njegovo ime trebali su činiti ista dela milosti koja je On učinio. On im je zapovedio: »Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; za badava ste dobili; za badava i dajite.«
U toku svog rada Isus je posvetio više vremena lečenju bolesnih nego propovedanju. Njegova čuda svedočila su o istinitosti Njegovih reči, da je došao ne da uništi, nego da spasi. Njegova pravda išla je pred Njim, a slava Gospodnja bila je Njegova zadnja straža. Kud god je išao vesti o njegovoj milosti išle su ispred Njega. Tamo gde je prošao, oni nad kojima je pokazao svoje saučešće radovali su se u zdravlju i isprobavali svoju stečenu snagu. Mnoštvo se okupljalo oko njih da s njihovih usana sluša o delima koja je Gospod učinio. Njegov glas bio je prvi zvuk koji su mnogi ikada čuli, Njegovo ime prva reč koju su ikada izgovorili, Njegovo lice prvo koje su ikada ugledali. Zašto da ne vole Isusa i pevaju Mu hvalospev? Kad je prolazio kroz manja mesta i gradove, On je bio kao životvorna struja, deleći život i šireći radost kud god je išao.
Hristovi sledbenici treba da rade kao i On. Mi treba da nahranimo gladne, obučemo gole i utešimo nevoljne i ucviljene. Mi treba da služimo očajnicima i nadahnemo nadom beznadežne. Tada će se i na nama ispuniti obećanje: »Pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.« (Isaija 58,8) Hristova ljubav koja se pokazala u nesebičnoj službi, biće delotvornija u promeni grešnika nego mač ili sudska dvorana. Oni su neophodni da zadaju strah prekršiteljima zakona, ali misionar pun ljubavi može da bude delotvorniji. Prekorom srce često postaje tvrđe; ali omekšaće pod delovanjem Hristove ljubavi. misionar ne treba samo otklanjati bolesti tela, on mora povesti grešnika Velikom Lekaru koji može očistiti dušu od gube greha. Bog je odredio da bolesni, nesrećni, opsednuti zlim duhovima, treba da čuju Njegov glas preko Njegovih slugu. Preko svojih ljudskih posrednika On želi da bude Utešitelj kakvoga svet ne poznaje. (nastavlja se)
