Gledajući stalno očima vere na Isusa, postaćemo osnaženi. Bog će dati najdragocenija otkrivenja svom gladnom i žednom narodu. Oni će pronaći da je Hristos lični Spasitelj. dok se hrani Njegovom reči, on će otkriti da je ona duh i život. reč razara ono što je nasleđeno, zemaljsku prirodu, i daruje novi život u Hristu Isusu. Sveti Duh dolazi duši kao Utešitelj. Preobražavajućom silom Njegove milosti Božji lik ponovo se stvara u učeniku; i on postaje novo stvorenje. Ljubav preuzima mesto mržnji i srce poprima sličnost sa Bogom. To u stvari znači živeti »o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.« To znači jesti Hleb koji silazi s neba.
Hristos je izgovorio jednu svetu, večnu istinu o odnosu između sebe i svojih sledbenika. on je poznavao karakter onih koji su tvrdili da su Njegovi učenici, i Njegove reči oprobale su njihovu veru. Izjavio je da moraju verovati i delovati prema Njegovom učenju. Svi koji su Ga primili biće učesnici u Njegovoj prirodi i u skladu s Njegovim karakterom. Ovo je obuhvatalo odricanje od njihovih omiljenih ambicija. To je zahtevalo potpuno potčinjavanje Isusu. Pozvani su da postanu samopožrtvovni, krotki i ponizni u srcu. Oni moraju hoditi uskom stazom kojom je išao i čovek s Golgote ako žele imati udela u daru života i slavi Neba.
Proba je bila suviše velika. Oduševljenje onih koji su ga želeli silom načinit carem ohladilo se. Ovo izlaganje u sinagogi, izjavili su, otvorilo im je oči. sad su izvedeni iz zablude. U njihovim umovima Njegove reči bile su neposredno priznanje da On nije Mesija i da neće uslediti nikakva zemaljska nagrada iz povezanosti s Njim. Njegova sila da čini čuda bila je za njih dobrodošla, želeli su se osloboditi bolesti i patnje, ali nisu voleli Njegov samopožrtvovni život. Nisu marili za tajanstveno, duhovno carstvo o kome je govorio. Oni neiskreni i sebični koji su Ga tražili, nisu Ga više želeli. Ako ne uloži svoju silu i uticaj da bi postigli oslobođenje od Rimljana, oni ne žele imati ništa s Njim.
Isus im je otvoreno rekao: »Ali imaju neki među vama koji ne veruju«, i dodao, »za to vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dato od oca mojega.« Želeo je da razumeju da ako ne budu privučeni k Njemu, biće to zato što njihova srca nisu bila otvorena Svetom Duhu. »A telesni čovek ne razume što je od Duha Božijega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.« (1. Korinćanima 2,14) Verom duša može posmatrati Isusovu slavu. Ova slava sakrivena je sve dok se Svetim Duhom vera ne rasplamti u duši.
Javnim ukorom njihovog neverstva ovi učenici su se još više udaljili od Isusa. Bili su vrlo nezadovoljni i želeći zadati bol Spasitelju i zadovoljiti osvetoljubivost fariseja, okrenuli su Mu leđa i napustili Ga s prezirom. Oni su načinili izbor – uzeli su obličje bez duha, ljusku bez jezgra. Njihova odluka nakon toga nikada nije promenjena, jer više nisu išli za Isusom.
»Njemu je lopata u ruci njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu. (Matej 3,12) To je bilo jedno od takvih vremena čišćenja. Rečima istine pleva je bila odvojena od žita. Zato što su bili suviše tašti i uvereni u svoju pravdu da bi primili ukor, suviše su voleli svet da bi prihvatili život poniznosti, mnogi su se okrenuli od Isusa. Mnogi još to isto čine. Duše se danas kušaju kao što su se kušali učenici u sinagogi u Kapernaumu. Kad se istina uverljivo razjasni srcu, uviđaju da njihovi životi nisu u skladu s Božjom voljom. Oni vide potrebu za celovitom promenom u sebi, ali ne bi hteli prihvatiti rad pun samoodricanja. Zato se ljute kad se otkriju njihovi gresi. Odlaze uvređeni, kao što su i učenici napustili Isusa, mrmljajući: »Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?«
Hvala i laskanje bili bi prijatni njihovim ušima, ali istina nije dobrodošla; oni je ne mogu slušati. Kad su Ga gomile sledile, i kad je mnoštvo nahranjeno i kad su se čuli pobedonosni poklici, njihovi glasovi podizali su se u veličanju, ali kad je ispitivanje Božjeg Duha otkrilo njihov greh i naložilo im da ga ostave, okrenuli su leđa istini i više nisu išli sa Isusom.
Kad su se ovi neverni učenici okrenuli od Isusa, njima je ovladao drugi duh. Nisu mogli da vide nikakvu privlačnost na Onome koji im se ranije činio tako zanimljivim. Potražili su Njegove neprijatelje, jer su bili u skladu s njihovim duhom i radom. Pogrešno su tumačili Njegove reči, krivotvorili Njegove izjave i pogrešno prikazivali Njegove pobude. Branili su svoje ponašanje sakupljanjem svake pojedinosti koja bi se mogla okrenuti protiv Njega; ovim lažnim glasinama pokrenut je takav gnev da Mu je život bio u opasnosti. (nastavlja se)
