Jesti Hristovo telo i piti Hristovu krv znači primiti Ga kao ličnog Spasitelja, verujući da On prašta naše grehe i da smo u Njemu savršeni. Mi ćemo postati učesnici u Njegovoj prirodi ako posmatramo Njegovu ljubav, ako prebivamo u njoj, ako pijemo od nje. Ono što je hrana za telo, to Hristos mora da bude za dušu. Hrana nam ne može koristiti ako je ne jedemo, ako ne postane deo našeg bića. Tako i Hrist nema nikakvu vrednost za nas ako Ga ne upoznamo kao ličnog Spasitelja. Teorijsko znanje neće nam učiniti nikakvo dobro. Moramo se Njime hraniti, moramo Ga primiti u srce tako da Njegov život postane naš. Mi moramo crpsti Njegovu ljubav i Njegovu milost.
Međutim, čak i ovi slikoviti prikazi nisu mogli iskazati prednost povezanosti vernika i Hrista. Isus je rekao: »Kao što me posla živi otac, i ja živim oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.« Kao što je Božji Sin živeo verom u Oca, tako i mi treba da živimo verom u Hrista. On se tako potpuno potčinio Božjoj volji, da se sam Otac otkrio u Njegovom životu. Iako je bio kušan u svemu kao i mi, stajao je pred svetom neokaljan zlom koje ga je okruživalo. I mi trebamo pobediti tako kao što je Hristos pobedio.
Da li si ti Hristov sledbenik? tada sve što je napisano u vezi s duhovnim životom napisano je za tebe i može se postići tvojim sjedinjenjem sa Isusom. Da li je tvoja revnost posustala? Da li se tvoja prva ljubav ohladila? Prihvati ponovo ponuđenu Hristovu ljubav! jedi Njegovo telo i pij Njegovu krv i postaćeš jedno sa Ocem i Sinom.
Neverni Jevreji nisu hteli da vide bilo što drugo osim najdoslovnijeg značenja Spasiteljevih reči. Obrednim zakonom njima je bilo zabranjeno da okuse krv i sad su Hristove reči protumačili kao svetogrđe i međusobno su raspravljali o njima. Mnogi čak i među učenicima govorili su: »Ovo je tvrda beseda! ko je može slušati?«
Spasitelj im je odgovorio: »Zar vas ovo sablažnjava? A kad vidite sina čovečijega da odlazi gore gde je pre bio? Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.«
Hristov život koji daje život svetu nalazi se u Njegovoj reči. Svojom reči Isus je lečio bolesti i isterivao zle duhove; svojom reči utišao je more i podizao mrtve; i narod je svedočio da je Njegova reč imala silu. On je govorio Božju reč, kao što je govorio preko svih proroka i učitelja u Starom zavetu. Celokupna Biblija jest objavljivanje Hrista i Spasitelj je želeo usmeriti veru svojih sledbenika na ovu Reč. Kad se Njegovo vidljivo prisustvo bude povuklo, Reč mora da bude njihov izvor sile. Kao i njihov Učitelj, oni će morati živeti »o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.« (Matej 4,4)
Kao što se naš telesni život održava hranom, tako se i naš duhovni život održava Božjom reči. Svaka duša za sebe treba primiti život iz Božje reči. Kao što sami za sebe moramo jesti da bismo primili hranljive sastojke, tako moramo primiti reč sami za sebe. Mi je ne bismo smeli primiti samo posredovanjem tuđeg uma. Moramo pažljivo proučavati Bibliju, tražeći od Boga pomoć Svetog Duha, da bismo mogli razumeti Njegovu reč. Trebali bismo uzeti jedan biblijski stih i usmeriti um na zadatak otkrivanja misli koju je Bog postavio za nas u njemu. Treba da razmišljamo o toj misli sve dok ona ne postane naše vlasništvo i ne spoznamo što »govori Gospod.«
U svojim obećanjima i opomenama Isus misli na mene. Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorodnoga Sina da ja, verujući u Njega, ne poginem, nego da imam život večni. Iskustva vezana za Božju reč moraju da budu moja iskustva. Molitva i obećanja, pravila i opomene moji su. »S Hristom se razapeh. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom sina Božijega, kojemu omiljeh, i predade sebe za mene.« (Galatima 2,20) Kad vera tako primi i usvoji načela istine, ona će postati deo bića i pokretačka sila života. Božja reč, prihvaćena u duši oblikuje misli i učestvuje u razvoju karaktera. (nastavlja se)
