Predrasuda fariseja bila je puno dublja no što su to otkrivala njihova pitanja: ona je imala svoj koren u izopačenosti njihovog srca. Svaka Isusova reč i delo podsticali su u njima neprijateljstvo, jer duh koji su gajili nije u Njemu mogao naći nikakav odjek.
»Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan. U prorocima stoji napisano; i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.« Hristu neće doći niko do onih koji odgovore na Očevu ljubav koja privlači.
Međutim, Bog privlači sva srca k sebi, te zato Hristu neće doći samo oni koji se hoće odupreti toj Njegovoj privlačnoj sili.
U rečima »Biće svi naučeni od Boga« Isus se poziva na Isaijino proročanstvo. »A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji.« (Isaija 54,13) Ovaj deo Svetih spisa Jevreji su prisvajali sebi. Hvalisali su se da je Bog njihov učitelj. Međutim, Isus je pokazao kako je beskorisna ova tvrdnja, jer je rekao: »Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.« Jedino preko Hrista mogu upoznati Oca. Ljudska priroda ne može izdržati prizor Njegove slave. Oni koji su saznali o Bogu, slušali su glas Njegovog Sina i u Isusu iz Nazareta prepoznaće Onoga koji je objavio Oca preko prirode i otkrivenja.
»Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni.« Preko ljubljenog Jovana koji je slušao ove reči, Sveti Duh objavio je crkvama: »I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni i ovaj život večni u sinu je njegovom. Ko ima Sina Božjega ima život.« (1. Jovanova 5,11.12) A Isus je rekao: »Ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan.« Hristos je postao jedno telo s nama, da bismo mi mogli postati jedan duh s Njim. Posredstvom ovog jedinstva ustaćemo iz groba – ne samo kao izraz Hristove sile nego zato što je Njegov život verom postao našim životom. Oni koji sagledavaju Hrista u Njegovom pravom karakteru i primaju Ga u srce, imaju večni život. Hristos prebiva u nama Duhom, a Božji Duh, primljen verom u srca, začetak je večnog života.
Narod je usmeravao Hrista na manu koju su njihovi očevi jeli u pustinji, kao da je davanje te hrane bilo veće čudo od onoga koje je Isus učinio, no On je pokazao kako je neznatan bio taj dar kad se poredi s blagoslovima koje je došao podariti. Mana je mogla održati samo ovozemaljski život; ona nije sprečavala približavanje smrti niti je osigurala besmrtnost; ali Hleb s Neba hraniće dušu za večni život. Spasitelj je rekao: »Ja sam Hleb života. Ocevi vaši jedoše manu u pustinji i pomreše. Ovo je hleb koji silazi s neba; da koji od njega jede ne umre. Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovoga hleba živeće u vek.« Ovom slikovitom prikazivanju Hristos sada dodaje drugo. On jedino smrću može pokloniti život ljudima i rečima koje slede pokazuje na svoju smrt kao sredstvo spasenja. On kaže »I hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.«
Jevreji su bili zauzeti pripremom za svetkovanje Pashe u Jerusalimu u znak sećanja na noć oslobođenja Izrailja, kad je anđeo zatirač teško pogodio egipatske domove. Bog je želeo da u pashalnom jagnjetu oni vide Jagnje Božje i kroz ovo znamenje prihvate Njega koji je dao sebe za život sveta. Međutim, Jevreji su tako daleko otišli da su znamenje smatrali najvažnijim, dok je njegovo značenje ostalo neprimećeno. Oni nisu raspoznali Gospodnje telo. Ista ona istina koja je slikovito prikazana u pashalnoj službi bila je iskazana rečima Hristove pouke. Međutim, i ona nije bila prepoznata.
Sad su rabini ljutito povikali: »Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?« Pretvarali su se da Njegove reči razumeju u istom doslovnom smislu kao i Nikodim kad je upitao: »Kako se može čovek roditi kad je star?« (Jovan 3,4) U izvesnoj meri shvatili su značenje Isusovih reči, ali nisu želeli to priznati. Pogrešno tumačeći Njegove reči, nadali su se da će u narodu pokrenuti predrasude protiv Njega.
Hristos nije ublažio svoje slikovito prikazivanje. On je ponovio istinu još snažnijim rečima:
»Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tela sina čovečijega i ne pijete krvi njegove, ne ćete imati života u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan: jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće. Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu. (nastavlja se)
