Sad je jedan rabin podsmešljivo upitao: »Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? što radiš ti? Ocevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano; hleb s neba dade im da jedu.«
Jevreji su poštovali Mojsija kao onoga koji je dao manu, pripisujući slavu oruđu, a gubeći iz vida Onoga koji je izvršio to delo. Njihovi očevi gunđali su protiv Mojsija, odricali i sumnjali u njegov božanski zadatak. Sad u istom duhu potomci odbacuju Onoga koji im je doneo vest od Boga. »Tada im reče Isus: zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleba s neba.« Darodavac mane stajao je među njima. Sam Hristos bio je taj koji je vodio Jevreje kroz pustinju i svakodnevno ih hranio hlebom s Neba. Ta hrana bila je uzor pravog hleba s neba. Životodavni Duh, proističući iz beskonačne Božje punine, prava je mana. Isus je rekao: »Jer hleb Božji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.«
Još uvek misleći da Isus govori o zemaljskoj hrani, neki od Njegovih slušalaca, uzviknuli su:
»Gospode! daj nam svagda taj hleb.« Isus je otvoreno rekao: »Ja sam hleb života.«
Slikoviti izraz koji je Hristos upotrebio bio je poznat Jevrejima. Mojsije, nadahnut Svetim Duhom, rekao je: »Čovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta gospodnjih.« A prorok Jeremija je napisao: »Kad se nađoše reči tvoje, pojedoh ih, i reč tvoja bi mi radost i veselje srcu mojemu. (5. Mojsijeva 8,3; Jeremija 15,16) Sami rabini imali su jednu poslovicu o tome da jedenje hleba, u svom duhovnom smislu, znači proučavanje zakona i izvršavanje dobrih dela; često se govorilo da će prilikom Mesijinog dolaska ceo Izrailj da bude nahranjen. Učenje proroka razjasnilo je duboku duhovnu pouku u čudu s hlebovima. Ovu pouku Hristos je pokušao objasniti svojim slušaocima u sinagogi. Da su razumeli svete spise razumeli bi Njegove reči kad je kazao:
»Ja sam hleb života.« Samo dan ranije onemoćalo i gladno mnoštvo bilo je nahranjeno hlebom koji je On dao. Kao što su od tog hleba primili telesnu snagu i osveženje, tako su od Hrista mogli primiti duhovnu silu za večni život. »Koji meni dolazi«, rekao je On, »ne će ogladnjeti, i koji mene veruje ne će nikad ožednjeti.« Međutim, dodao je: »Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.«
Oni su videli Hrista svedočenjem Svetog Duha, u otkrivenju Boga njihovim dušama. Živi dokazi Njegove sile iz dana u dan stajali su pred njima, pa ipak su tražili još neki znak. Da im je i on dan, ostali bi isto tako neverni kao što su i ranije bili. Ako nisu bili uvereni onim što su videli i čuli, bilo bi beskorisno pokazivati im još čudesnija dela. Neverstvo će uvek naći opravdanje za sumnju i razlozima pobiti i najjači dokaz. Hristos je opet uputio poziv tim tvrdokornim srcima. »I koji dolazi k meni ne ću ga isterati na polje.« Svi koji Ga verom primaju, kazao je On, imaće večni život. Niko ne može da bude izgubljen. Ne postoji nikakva potreba da fariseji i sudukeji raspravljaju o budućem životu. Nije više potrebno da ljudi tuguju u beznadežnoj boli za svojim mrtvima. »A ovo je volja onoga koji me posla da svaki koji vidi sina i veruje ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan.«
Međutim, narodne vođe bile su uvređene: »I govorahu: nije li ovo Isus sin Josifov kojemu mi znamo oca i mater? kako dakle on govori: ja siđoh s neba?« Pokušali su stvoriti predrasudu time što su podsmešljivo spomenuli Isusovo skromno poreklo. Pokazivali su s omalovažavanjem na Njegov život kao galilejskog radnika i Njegovu siromašnu i skromnu obitelj. Tvrdnje ovog neobrazovanog drvodelje, govorili su, nisu vredne njihove pažnje. Na račun Njegovog tajanstvenog rođenja podmetali su misao da je sumnjivog porekla, prikazujući ljudske okolnosti Njegovog rođenja kao mrlju u Njegovom životu.
Isus nije pokušao objasniti tajnu svog rođenja. On nije dao nikakav odgovor na pitanje o svom dolasku s neba, kao što nije dao nikakav odgovor na pitanje sa u vezi sa svojim prelaskom preko mora. Nije skretao pažnju na čuda koja su obeležavala Njegov život. Dobrovoljno je sebe načinio čovekom bez ugleda uzevši na sebe obličje sluge. Međutim, Njegove reči i dela otkrivali su Njegov karakter. Svi čija su srca vila otvorena za božansko prosvetljenje u Njemu su prepoznali
»Jedinorodnoga od oca« punog »blagodati i istine.« (Jovan 1,14)(nastavlja se)
