Kad je sprečio narod da Ga proglasi carem, Hristos je znao da je nastupila prekretnica u Njegovom životu. Mnoštvo koje Ga je danas želelo uzdignuti na presto sutra će se okrenuti od Njega. Razočaranje njihove sebične slavoljubivosti preobratiće njihovu ljubav u mržnju i njihovo slavljenje u kletve. Iako je to znao, nije poduzeo ništa da spreči krizu. Od samog početka nije pružao svojim sledbenicima nikakvu nadu u zemaljske nagrade. Jednome koji je došao da postane Njegovim učenikom rekao je: »Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a sin čovečji nema gde glave zakloniti.« (Matej 8,20) Da su ljudi mogli imati zajedno svet i Hrista, mnoštvo bi Mu ponudilo svoju odanost; ali takvu službu On nije mogao prihvatiti. Mnogi od onih koji su bili povezani s Njim bili su privučeni nadom u svetovno carstvo. Ovi ljudi ne smeju ostati u svojoj obmani. Duboku duhovnu pouku iz čuda doneće sobom još neposredniju probu.
Čudo s hlebom pročulo se i blizu i daleko i narednog jutra vrlo rano narod se okupljao u Vitsaidi da vidi Isusa. Dolazili su u velikom broju kopnom i morem. Oni koji su Ga napustili protekle noći, vratili su se, očekujući da će Ga još uvek tu naći; jer nije bilo lađe kojom bi mogao preći na drugu stranu. Ali njihovo traganje bilo je besplodno i mnogi su se, tražeći ga, uputili u Kapernaum.
U međuvremenu stigao je u Genisaret nakon odsustva od samo jednog dana. Čim se doznalo da se iskrcao, narod »optrčavši sav onaj kraj počeše na odrima donositi bolesnike gde čujahu da je on.« (Marko 6,55)
Nakon izvesnog vremena otišao je u sinagogu i tu su Ga našli oni koji su došli iz Vitsaide. Doznali su od Njegovih učenika i kako je prešao preko mora. Žestina oluje i mnogi sati uzaludnog veslanja nasuprot nepovoljnim vetrovima, Hristova pojava koja je hodala po vodi, strah koji se tada pojavio, Njegove umirujuće reči, Petrov doživljaj i njegov rezultat sa iznenadnim utišavanjem bure i iskrcavanjem iz lađe, sve je verno ispričano zadivljenom mnoštvu. Još uvek nezadovoljni, mnogi su se okupljali oko Isusa pitajući: »Ravi! kako si došao ovamo?« Nadali su se da će s Njegovih usana čuti daljnji opis ovog čuda.
Isus nije potkrepio njihovu radoznalost. Sa žalošću je rekao: »Ne tražite me što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.« Nisu Ga tražili s nekim uzvišenijim pobudama; već zato što su bili nahranjeni hlebom nadali su se da će primiti i druge zemaljske koristi time što su se povezali s Njim. Spasitelj im je zapovedio: »Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život.« Nemojte tražiti samo materijalne koristi. Neka glavni napor ne bude staranje za sadašnji život, već tražite duhovnu hranu, upravo onu mudrost koja će ostati za večni život. To može dati samo Božji sin, »jer ovoga potvrdi otac Bog.«
Za tren zanimanje slušalaca probudilo se. Uzviknuli su: »Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?« Oni su izvršili mnoge naporne pothvate da bi se preporučili Bogu, i bili su spremni da čuju neko novo pravilo pomoć kojeg bi mogli pribaviti veću zaslugu. Njihovo pitanje je značilo: što trebamo činiti da zaslužimo Nebo? Koja cena se traži da bi dobili život koji će doći?
»Odgovori Isus i reče im: ovo je delo Božije da verujete onoga koga on posla.« Cena Neba je Isus. Put u Nebo ide kroz veru u »Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.« (Jovan 1,29)
Međutim, narod nije odlučio usvojiti ovo izlaganje božanske istine. Isus je obavljao baš onu misiju koju je proročanstvo navestilo da će Mesija izvršiti; ali oni nisu videli ništa od onoga što su njihove sebične nade naznačile kao Njegov zadatak. Hristos je zaista nahranio mnoštvo ječmenim hlebovima; ali u Mojsijevo vreme Izrailj je bio hranjen manom četrdeset godina, te su zato puno veće blagoslove očekivali od Mesije. Njihova nezadovoljna srca pitala su se zar Isus ne može, ako već može učiniti toliko čudesnih dela kojima su bili svedoci, dati zdravlje, snagu i bogatstvo celokupnom svom narodu, osloboditi ga od Njegovih ugnjetača i uzvisiti do moći i časti? Činjenica da je On tvrdio kako je Poslani od Boga, a ipak nije prihvatao da bude Izrailjev car, bila je tajna koju nisu mogli dokučiti. Njegovo odbijanje pogrešno je protumačeno. Mnogi su zaključili da se On nije usuđivao zahtevati svoje pravo zato što je i sam sumnjao u božansku prirodu svoje misije. Na taj način otvorili su svoja srca neverstvu i seme koje je Sotona posijao donelo je rod svoje vrste, u pogrešnom razumevanju i otpadu. (nastavlja se)
