»I pristupivši prihvati« za nosila. Njega čak ni dodir s mrtvacem nije mogao oskvrniti. Nosači su zastali, a plač narikača je prestao. Dve grupe ljudi okupile su se oko nosila, nadajući se iako nije bilo nade. Bio je prisutan Onaj koji je otklanjao bolest i kome su se pokoravali demoni; da li se i smrt pokorava Njegovoj moći?
Jasnim, zapovedničkim glasom izgovorio je reči: »Momče!« tebi govorim, ustani.« Taj glas dopire do ušiju mrtvaca. Mladić otvara svoje oči. Isus ga uzima za ruku i podiže. Njegov pogled pada na onu koja je kraj njega plakala i majka i sin se sjedinjuju u dugim, čvrstim i radosnim zagrljajima. Mnoštvo je posmatralo u tišini, kao opčinjeno. »A strah obuze sve.« U šutnji i sa strahopoštovanjem stajali su izvesno vreme, kao da se nalaze u samom Božjem prisustvu. Tada »hvaljahu Boga govoreći: veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj.« Pogrebna povorka vratila se u Nain kao pobednička povorka. »I otide glas ovaj u njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.«
Onaj koji je stajao kraj ožalošćene majke na kapijama Naina, s dubokom žalosti posmatra svakoga koji plače kraj odra. On je dirnut našom boli. Njegovo srce koje je volelo i bilo puno sažaljenja, srce je nepromenjive nežnosti. Njegova reč, koja je dizala mrtve u život, nije manje delotvorna sada nego onda kad je bila izgovorena mladiću iz Naina. On kaže: »dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« (Matej 28,18) Ova sila nije umanjena protjecanjem godina, niti iscrpljena neprekidnim delovanjem Njegove neizmerne milosti. Za sve koji Ga veruju On je još uvek živi Spasitelj.
Isus je majčinu veliku žalost pretvorio u radost kad joj je vratio sina; pa ipak ovaj mladić pozvan je samo u ovaj zemaljski život da podnosi njegove žalosti, njegov trud i njegove opasnosti i opet dođe pod vlast smrti. Međutim, Isus nas teši u našoj boli za mrtvima porukom beskrajne nade: »I živi; i bijah mrtav i evo sam živ u vek veka… I imam ključeve od pakla i od smrti.« Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola; i da izbavi one kojigod od straha smrti u svemu životu biše robovi.« (Otkrivenje 1,18; Jevrejima 2,14.15)
Sotona ne može držati mrtve u svojoj vlasti kad ih Božji Sin pozove u život. On ne može držati u duhovnoj smrti nijednu dušu koja verom prihvata Hristovu reč sile. Bog kaže svima koji su mrtvi u grehu: »Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih.« (Efescima 5,14) Ta Reč je večni život. kao što nam Božja reč koja je pozvala prvog čoveka u život, još uvek daje život; kao što je Hristova reč:
»Momče! tebi govorim, ustani« dala život mladiću iz Naina, tako je i reč: »vaskrsni iz mrtvih« život duši koja je prihvata. Bog »nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo sina ljubavi svoje.« (Kološanima 1,13) Sve nam se to nudi u Njegovoj reči. Ako prihvatimo tu reč, oslobođeni smo.
»A ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih oživljeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.« »Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhangelovim, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.« (Rimljanima 8,11; 1. Solunjanima 4,16.17) Ovo su reči utehe kojima On nalaže da utešavamo jedan drugoga.
