Hristos je rekao plemiću čijeg je sina iscelio: »Ako ne vidite znaka i čudesa ne verujte.« (Jovan 4,48) Bio je ožalošćen što Njegov narod traži ove spoljašnje znake o Njegovom mesijanstvu. Stalno se čudio njihovom neverstvu. Međutim, divio se veri rimskog kapetana koji je došao k Njemu. Kapetan nije sumnjao u Hristovu silu. On ga čak nije ni molio da dođe i lično učini čudo, »Samo reci reč«, kazao je, »i ozdraviće sluga moj.«
Kapetanov sluga postavši oduzet ležao je na samrti. Kod Rimljana su sluge bili robovi, kupovani i prodavani na tržištima, i prema njima se postupalo sa surovošću i zlostavljanjem; ali kapetan je bio naklonjen svom sluzi pa je vrlo želeo njegovo ozdravljenje. Verovao je da ga Isus može izlečiti! On nije video Spasitelja, ali izveštaji koje je čuo nadahnuli su ga verom. Uprkos jevrejskom formalizmu, ovaj Rimljanin bio je osvedočen da je njihova religija bila nadmoćnija od njegove. Već je probio prepreke nacionalnih predrasuda i mržnje koje su razdvajale zavojevače i pokoreni narod. Pokazao je poštovanje prema Božjoj službi i ljubaznosti prema Jevrejima kao Njegovim poštovaocima. U Hristovom učenju, kako mu je bilo izneseno, našao je ono što je ispunjavalo potrebu njegove duše. Sve što je bilo duhovno u njemu prihvatilo je Spasiteljeve reči. Međutim, osećajući se nedostojnim da dođe pred Isusa, obratio se jevrejskim starešinama da zamole za izlečenje njegovog sluge. Oni su poznavali Velikog Učitelja, pa će znati, mislio je on, kako da Mu priđu da bi zadobili Njegovu naklonost.
Kad je Isus ušao u Kapernaum, srelo Ga je poslanstvo starešina, koje Mu je prenelo kapetanovu želju. Naglasili su: »Dostojan je da mu to učiniš; jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu.«
Isus je odmah krenuo prema kapetanovu domu; ali okružen mnoštvom, polako je napredovao. Vest o Njegovom dolasku stigla je pre Njega i kapetan, u nedostatku samopouzdanja, poslao mu je poruku: »Gospod! ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu.« Međutim, Isus je nastavio svojim putem i kapetan osmelivši se najzad da Mu priđe, dopunio je poruku govoreći: »Za to i ne držah sebe dostojna da ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam čovek po vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome: idi, i ide; i drugome: dođi, i dođe; i sluzi svojemu; učini to, i učini.« Kao što sam ja predstavnik sile Rima i moji vojnici moju vlast priznaju vrhovnom, tako i Ti predstavljaš silu Beskonačnog Boga, pa sve što je stvoreno pokorava se Tvojoj reči. Ti možeš zapovediti bolesti da nestane i ona će Te poslušati. Možeš pozvati svoje nebeske vojnike i oni će dati isceljujuću silu. Izgovori samo jednu reč i moj sluga će biti izlečen!
»A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za njim reče: kažem vam: ni u Izrailju toliko vere ne nađoh.« Kapetanu je rekao: »Kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.«
Jevrejske starešine koje su preporučivale kapetanu Hristu, pokazale su koliko su udaljeni od duha evanđelja. Nisu prepoznavali da je naša velika potreba samo oslanjanje na Božju milost. U svojoj pravdi preporučivali su kapetana zbog naklonosti koju je pokazao »narodu našemu«. Međutim kapetan je o sebi rekao: »Nisam dostojan.« Njegovo srce bilo je dirnuto Hristovom milošću. Uvideo je svoju nedostojnost; ali nije se plašio da traži pomoć. Nije se uzdao u svoju dobrotu; njegov dokaz bila je njegova velika potreba. Kapetanova vera uhvatila se za Hrista u Njegovom pravom karakteru. Nije verovao u Njega samo kao u čudotvorca već kao u Prijatelja i Spasitelja ljudskog roda. (nastavlja se)
