Isus je izabrao neobrazovane ribare zato što nisu bili školovani predanjima i pogrešnim običajima svog vremena. Oni su bili ljudi prirodno obdareni, ponizni i poučljivi, ljudi koje je On mogao odgajati za svoj rad. U svakodnevnom životu ima mnogo ljudi koji strpljivo obavljaju jednolične i mukotrpne poslove, nesvesni da poseduju takve moći koje bi ih, ako bi ih razvili, izjednačile s najcenjenijim ljudima u svetu. Potreban je dodir vešte ruke koji bi probudio te uspavane sposobnosti. Takve ljude Isus je pozvao da budu Njegovi saradnici i da im prednost da se druže s Njim. Nikada veliki ljudi u svetu nisu imali takvog učitelja. Kad su prošli Spasiteljevu obuku, učenici više nisu bili neznalice i neobrazovani. Postali su Mu slični umom i karakterom; ljudi su znali da su bili sa Isusom.
Najuzvišeniji rad odgajanja nije samo prenošenje znanja, već usađivanje životne snage koja se prima dodirom uma s umom i duše s dušom. Samo život rađa život. Kakvu su prednost imali oni koji su tri godine bili u svakodnevnom dodiru s tim božanskim životom iz koga je potekao svaki životodavni podsticaj koji je doneo blagoslov svetu! Više od svojih drugova Jovan, ljubljeni učenik, potčinio je sebe sili tog čudesnog života. On kaže: »I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u oca, i javi se nama.« »I od punine njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.« (1. Jovanova 1,2; Jovan 1,16)
Apostoli našega Gospoda nisu imali ništa što bi im donelo slavu. Bilo je očito da uspeh njihovog rada pripada jedino Bogu. Život ovih ljudi, karakter koji su izgradili i silno delo koje je Bog učinio preko njih, potvrđuju ono što će On učiniti za sve koji su poučljivi i poslušni.
Onaj koji najviše voli Hrista učiniće najviše dobra. Nema granica korisnosti onoga koji odričući se sebe omogućava Svetome Duhu da deluje na njegovom srcu i živi životom potpuno posvećenim Bogu. Ako ljudi bez žaljenja ili sustajanja na putu budu podneli neophodnu disciplinu, Bog će ih poučavati iz sata u sat, iz dana u dan. On čezne da otkrije svoju milost. Ako Njegov narod hoće otkloniti prepreke, On će u obilnim tokovima izliti vode spasenja kroz ljudske kanale. Kad bi jednostavni ljudi bili ohrabreni da učine sve dobro koje mogu, kad ruke koje sputavaju ne bi bile stavljene na njih da uguše njihovu revnost, tada bi stotinu poslanika za Hrista bilo tamo gde je sada jedan.
Bog uzima ljude takve kakvi su i ako Mu se potčine, odgaja ih za svoju službu. Božji Duh, primljen u dušu, oživeće sve njene sposobnosti. Um koji je potpuno posvećen Bogu, pod vodstvom Svetoga Duha skladno se razvija, ojačan da shvati i ispuni Božje zahteve. Slab, kolebljiv karkater menja se u čvrst i postojan. Neprekidno posvećenje uspostavlja tako blizak odnos između Hrista i Njegovih učenika, da hrišćanin postaje sličan Njemu umom i karakterom. Vezom s Hristom on će imati jasnije i šire poglede. Njegovo razumevanje biće prodornije, njegovo rasuđivanje uravnoteženije. Onaj koji čezne da služi Hristu, tako je podstaknut životodavnom silom Sunca pravde da će roditi mnogi rod na slavu Bogu.
Ljudi najvišeg obrazovanja u umetnosti i nauci naučili su dragocene istine iz života jednostavnih hrišćana koje je svet smatrao neukim. Međutim, ovi neznani učenici stekli su svoje vaspitanje u školi koja je viša od svih drugih. Sedeli su kraj nogu Onoga koji je govorio kao što »čovek nikad nije govorio.«
