Međutim, Petar sad nije mislio više na čamce ili tovar. Ovo čudo, više od svakog drugog kome je on bio svedok, bilo je za njega izraz Božje sile. U Isusu je video Onoga koji upravlja celom prirodom. Božansko prisustvo otkrilo je njegovu ličnu grešnost. Ljubav prema Učitelju, stid zbog neverstva, zahvalnost zbog Hristove ljubaznosti, a iznad svega osećaj lične nečistoće u prisustvu beskrajne čistoće, sasvim su ga savladali. Dok su njegovi drugovi prebirali sadržaj mreže, Petar je pao pred Spasiteljeve noge, uzviknuvši: »Iziđi od mene, Gospode! ja sam čovek grešan.«
Bilo je to isto prisustvo božanske svetlosti koje je navelo proroka Danila da padne kao mrtav pred Božjim anđelom. Rekao je: »I lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.« Tako je i Isaija kad je video Gospodnju slavu, uzviknuo: »Jaoh meni! pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima.« (Danilo 10,8; Isaija 6,5) Ljudska priroda sa svojom slabošću i grehom stavljena je nasuprot božansko savršenstvu, pa se on osećao potpuno nesavršenim i nesvetim. Isto je bilo sa svima kojima je dato da sagledaju Božju veličinu i veličanstvo.
Petar je uzviknuo: »Iziđi od mene, Gospode, ja sam čovek grešan, ali se ipak čvrsto držao Hristovih nogu, osećajući da se ne može odvojiti od Njega. Spasitelj je odgovorio: »Ne boj se; otsele ćeš ljude loviti.« Nakon što je Isaija video Božju svetost i svoju vlastitu nedostojnost, bila mu je poverena božanska vest. Pošto je Petar poveden u samoodricanje i zavisnost od božanske sile, primio je poziv da radi za Hrista.
Do ovog trenutka nijedan od učenika nije se kao saradnik ujedinio sa Isusom. Bili su svedoci mnogih Njegovih čuda i slušali Njegova poučavanja, ali nisu potpuno napustili svoja ranija zanimanja. Utamničenje Jovana Krstitelja bilo je za sve njih jedno gorko razočarenje. Ako je takav morao da bude ishod Jovanove misije, mogli su imati malo nade za svog Učitelja, protiv koga su se ujedinile sve verske vođe. Pod ovim okolnostima za njih je bilo olakšanje da se za kratko vreme vrate svom ribarenju. Međutim, Isus ih sada poziva da napuste svoj raniji život i da ujedine svoje interese s Njegovim. Petar je prihvatio poziv. Stigavši na obalu, Isus je pozvao druga tri učenika:
»Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.« Oni su odmah ostavili sve i pošli za Njim. Pre no što ih je pozvao da napuste svoje mreže i ribarske čamce, Isus ih je uverio da će Bog zadovoljiti sve njihove potrebe. Upotreba Petrovog čamca za delo evanđelja bogato se isplatila. Onaj koji je »bogat za sve koji ga prizivaju«, rekao je »Dajte, i daće vam se: meru dobru nabijenu i stresenu i prepunu.« (Rimljanima 10,12;Luka 6,38) Takvom merom On je nagradio i službu učenika. Svaka žrtva koja je učinjena u Njegovoj službi biće nagrađena prema »prevelikom bogatstvu blagodati njegove.« (Efescima 3,20;2,7)
Za vreme te žalosne noći na jezeru, kad su bili odvojeni od Hrista, učenike je teško pritiskivalo neverstvo, a i umor od besplodnog truda. Međutim, Njegovo prisustvo podstaklo je njihovu veru i donelo im radost i uspeh. Ako je i s nama; odvojen od Hrista naš rad je besplodan, a lako je nemati poverenja i gunđati. Ali, kad je On blizu, a mi radimo po Njegovom uputstvu, radujemo se dokazima Njegove moći. Sotonino delo je da obeshrabri dušu, a Hristovo – da je nadahne verom i nadom.
Još dublja pouka koju je čudo otkrilo učenicima, pouka je i za nas – da Onaj čija reč može sakupiti ribe iz mora, može uticati i na ljudska srca privlačeći ih vezama svoje ljubavi, tako da Njegove sluge mogu postati »lovci ljudi.«
Ti galilejski ribari bili su skromni i neobrazovani ljudi, ali Hristos, svetlost sveta, imao je velike mogućnosti da ih osposobi za položaj za koji ih je izabrao. Spasitelj nije prezirao obrazovanje, jer kad njime upravlja Božja ljubav i kad je posvećeno Njegovoj službi, oplemenjen um je blagoslov. Ali, On je mimoišao mudre ljude svog vremena, zato što su bili tako puni samouzvišenja da nisu mogli saosećati sa čovečanstvom koje pati i postati saradnici sa čovekom iz Nazareta. U svom fanatizmu bilo im je ispod časti da ih Hristos uči. Gospod Isus tražio je saradnju onih koji će postati prohodni kanali za prenošenje Njegove milosti. Prvo što treba da nauče svi koji će postati Božji saradnici, pouka je o nepoverenju u samoga sebe; tada će biti spremni da dobiju Hristov karakter. To se ne može steći obrazovanjem u najvišim školama. To je plod mudrosti koja se može dobiti samo od božanskog Učitelja. (nastavlja se)