Nad Galilejskim morem rađao se dan. Učenici, umorni od bezuspešnog noćnog napornog rada, u svojim ribarskim čamcima bili su još uvek na jezeru. Isus je došao provesti koji miran trenutak na jezerskoj obali. U ranom jutru nadao se da će imati malo odmora od mnoštva koje Ga je iz dana u dan pratilo. Međutim narod se ubrzo počeo okupljati oko Njega. Njihov broj brzo se povećavao, tako da su Ga pritiskivali sa svih strana. U međuvremenu učenici su došli na kopno. Da bi izbegao tiskanje mnoštva, Isus je ušao u Petrov čamac i zamolio ga da se otisne malo dalje od obale. Tu su Isusa svi mogli bolje da vide i čuju, te je iz čamca učio mnoštvo na obali.
Kakav je to prizor bio za anđele da razmišljaju o Njemu; njihov slavni Zapovednik, sedeći u ribarskom čamcu, ljuljao se tamo–amo na nemirnim valovima i objavljivao dobre vesti o spasenju mnoštvu koje ga je Slušalo i koje se tiskalo sve do same vode! On koji je bio Poštovani Neba objavljivao je velike istine o svom carstvu običnom svetu pod vedrim nebom. Ipak, nije mogao imati pogodnije mesto za svoj rad. Jezero, planine, prostrana polja, sunčeva svetlost koja se rasipala po zemlji, sve Mu je to bilo materijal za slikovito prikazivanje pouka i utiskivanje tih pouka u umove. Nijedna od Isusovih pouka nije ostala bez roda. Svaka poruka s Njegovih usana dopirala je do neke duše kao reč večnog života.
Mnoštvo na obali povećavalo se svakog trenutka. Stari ljudi oslanjajući se na štapove, snažni seljaci s brda, ribari sa svog mukotrpnog rada na jezeru, trgovci i rabini, bogati i učeni, stari i mladi, donoseći svoje bolesne i one koji su patili, tiskali su se da čuju reči božanskog Učitelja. Prizore kao što je ovaj proroci su unapred videli i zapisali:
»Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova Na putu ka moru sa one strane Jordana, Galileja neznabožačka,
Ljudi koji sede u tami Videše videlo veliko,
I onima što sede na strani u senu smrtnome, Zasvetli videlo.«
Pored mnoštva na obalama Genisareta, Isus je u svojoj propovedi kraj mora, držao na umu i druge slušaoce. Gledajući vekove koji će doći, video je svoje verne sledbenike u zatvorima i sudskim dvoranama, u iskušenjima, usamljenosti i patnjama. Pred Njim je jasan svaki prizor radosti, borbe i teškoće. U rečima koje je izgovorio onima koji su se okupili oko Njega, On je progovorio i drugim dušama te iste reči koje će dopirati do njih kao vest nade u iskušenju, utehe u tuzi i nebeske svetlosti iz ribarskog čamca na Galilejskom moru, čuće se kako objavljuje mir ljudskim srcima sve do kraja vremena.
Kad je završio propoved, Isus se okrenuo Petru i rekao mu je da se otisne na more i baci svoju mrežu. Međutim Petar je bio obeshrabren. Cele noći nije ništa ulovio. Za vreme usamljenosti razmišljao je o sudbini Jovana Krstitelja koji je čamio sam u tamnici. Razmišljao je o budućnosti Isusovoj i Njegovih sledbenika, o neuspehu Njegovog dela u Judeji i o zlobi sveštenika i rabina. Čak i njegovo zanimanje pretrpelo je neuspeh; i dok je posmatrao prazne mreže, budućnost mu se učinila mračnom, punom obeshrabrenja. »Učitelju«, rekao je, »svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo; ali po tvojoj reči baciću mrežu.«
Noć je bila jedino povoljno vreme za lov pomoću mreža u bistrim jezerskim vodama. Nakon bezuspešnog truda cele noći, izgledalo je beznadežno baciti mrežu danju, ali Isus je zapovedio i ljubav prema Učitelju pokrenula je učenike da poslušaju. Simon i njegov brat zajedno su spustili mrežu. Kad su pokušali izvući količina ribe bila je tako velika da se mreža počela cepati. Bili su primorani da pozovu Jakova i Jovana u pomoć. Kad je ulov bio prikupljen, oba čamca bila su tako opterećena da im je pretila opasnost da potonu. (nastavlja se)
