Sadukeji su bili čvrsto rešeni da unište poverenje u ovo učenje. Tražeći raspravu sa Isusom, bili su uvereni da će Ga dovesti dotle da izgubi ugled, čak i ako ne budu mogli osigurati Njegovu osudu. Vaskrsenje je bilo predmet o kome su izabrali da Ga pitaju. Ako se bude složio s njima, On će naneti još veću uvredu farisejima. U slučaju da se ne složi s njima, odlučili su da Njegovo učenje izlože podsmehu.
Sadukeji su zaključivali ako je telo sastavljeno od istih delića materije u svom besmrtnom kao i smrtnom stanju, i kad vaskrsne iz mrtvih ono će morati da ima tkivo i krv i u večnom svetu nastaviće život koji je prekinut na Zemlji. U tom slučaju, zaključivali su, zemaljski odnosi će se nastaviti, muž i žena ponovo će se sjediniti, brakovi održati i sve će uslediti onako kako je bilo pre smrti, a slabosti i strasti ovog života produžiće se u večnom životu.
Odgovarajući na njihova pitanja Isus je podigao koprenu s budućeg života. »O vaskrsenju«, rekao je On, »niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.« Pokazao je da sadukeji greše u svom verovanju. Njihovi stavovi bili su pogrešni. »Varate se«, dodao je, »ne znajući pisma ni sile Božije.« Nije ih optuživao kao što je optuživao fariseje za licemerstvo, već za pogrešno verovanje.
Sadukeji su laskali sebi da se od svih ljudi najstrože pridržavaju Svetog pisma. Međutim, Isus je pokazao da ne poznaju njegovo pravo značenje. To saznanje mora dopreti do srca prosvetljenjem Svetoga Duha. Izjavio je da je njihovo nepoznavanje Svetog pisma i Božje sile uzrok njihove zbrke u veri i pomračenosti uma. Pokušali su Božje tajne svesti u okvire njihovog ograničenog rasuđivanja. Hristos ih je pozvao da svoje umove otvore svetim istinama koje će proširiti i ojačati njihovo razumevanje. Hiljade postaju nevernici zato što njihovi ograničeni umovi ne mogu razumeti Božje tajne. Oni ne mogu objasniti čudesno otkrivanje božanske sile u Njegovom proviđenju, pa zato odbacuju dokaze takve sile, pripisujući ih prirodnim silama koje mogu još manje razumeti. Jedini ključ za rešenje tajni koje nas okružuju jest priznavanje Božjeg prisustva i sile u njima. Ljudi treba da priznaju Boga kao Tvorca svemira, kao Onoga koji zapoveda svim i izvršuje sve. Potrebno je da imaju šire razumevanje o Njegovom karakteru, kao i o tajni Njegove sile.
Hristos je svojim slušaocima izjavio da, kad ne bi bilo vaskrsenja mrtvih, Sveto pismo u koje tvrde da veruju ne bi bilo ni od kakve koristi. Rekao je: »A za vaskrsenje mrtvih, niste li čitali što vam je rekao Bog govoreći: Ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.« Bog drži ono što ne postoji kao da postoji. On vidi kraj od početka i posmatra rezultat svoga rada kao da je sada izvršen. Dragoceni mrtvi od Adama sve do poslednjeg posvećenog čoveka koji umire, čuće glas Božjeg Sina i izaći će iz groba u besmrtni život. Bog će biti njihov Bog a oni će biti Njegov narod. Između Boga i vaskrslih pravednika postojaće bliska i nežna veza. Ovo stanje koje je unapred obuhvaćeno Njegovom namerom On posmatra kao da već postoji. Mrtvi su za Njega živi.
Sadukeji su bili ućutkani Hristovim rečima. Nisu Mu mogli odgovoriti. Nije bila izgovorena nijedna reč koja bi pružila i najmanju mogućnost da Ga osude. Njegovi neprijatelji nisu ništa dobili osim prezira naroda.
Fariseji, međutim, nisu izgubili nadu da će Ga nagnati da govori ono što će moći da iskoristi protiv Njega. Nagovorili su jednog učenog književnika da pita Isusa koja od deset zapovesti u zakonu ima najveću važnost.
Fariseji su uzdizali prve četiri zapovesti koje ukazuju na dužnost čoveka prema Tvorcu, kao da imaju daleko veću važnost nego ostalih šest koje određuju čovekovu dužnost prema svom bližnjem. Kao rezultat toga, njima je izrazito nedostajala pobožnost na delu. Isus je pokazao narodu njihov veliki nedostatak i poučavao ih potrebi za dobrim delima, izjavljujući da se drvo poznaje po svojim rodovima. Zato su Ga optuživali da poslednih šest zapovesti uzdiže iznad prve četiri.
Zakonik je prišao Isusu s neposrednim pitanje,: »Koja je prva zapovest od sviju?« Hristov odgovor je neposredan i uverljiv: »Prva je zapovest od sviju: Čuj Izraele, Gospod je Bog naš Gospod jedini; i ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.« Druga je kao i prva, rekao je Hristos, jer ova proističe iz nje: »Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.« O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.« (nastavlja se)
