Onima koji veruju Hristos je siguran temelj. To su oni koji padaju na Stenu i razbijaju se. Ovde je prikazano potčinjavanje Hristu i vera u Njega. Pasti na Stenu i razbiti se znači odreći se svoje samopravičnosti i dečjom poniznošću doći Hristu, pokajati se zbog svojih prestupa i verovati u Njegovu ljubav koja prašta. Isto tako verom i poslušnošću zidamo na Hristu kao svom temelju.
Na ovom živom kamenu mogu zidati podjednako i Jevreji i neznabošci. On je dovoljno prostran za sve i dovoljno jak da podnese težinu i teret celog sveta. Vezom sa Hristom, živim kamenom, svi koji zidaju na ovom temelju postaju živo kamenje. Mnogi su ljudi svojim ličnim nastojanjima otesani, uglačani i ulepšani, ali ne mogu postati »živo kamenje« zato što nisu povezani sa Hristom. Bez ove veze nijedan čovek se ne može spasiti. Bez Hristovog života u nama, ne možemo se odupreti burama iskušenja. Naša večna sigurnost zavisi od našeg zidanja na sigurnom temelju. Mnogi danas zidaju na temeljima koji nisu ispitani. Kad padne kiša, razbesni se oluja i bujice nadođu, njihova kuća će pasti zato što nije utemeljena na Večnoj Steni, glavnom ugaonom kamenu – Hristu Isusu.
Onima »koji se protive reči«, Hristos je stena spoticanja. Ali »kamen koji odbaciše zidari on posta glava od ugla.« Kao i odbačeni kamen, Hristos je u svojoj zemaljskom misiji bio zanemarivan i zlostavljan. On »prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima… prezren da ga nizašto ne uzimasmo.« (Isaija 53,3) Ali približilo se vreme njegovog proslavljanja. Vaskrsenjem iz mrtvih On će da bude proglašen za »sina Božijeg Duhom.« (Rimljanima 1,4) Prilikom svog drugog dolaska On će se otkriti kao Gospodar Neba i Zemlje. Oni koji su se sada pripremali da Ga razapnu priznaće Njegovu veličinu. Pred svemirom odbačeni kamen postaće glava od ugla.
»Na koga on padne satrće ga.« Ljudi koji su odbacili Hrista uskoro će videti uništenje svoga grada i svog naroda. Njihova slava propašće i biće rasejana kao prašina na vetru. A što je to što je uništilo Jevreje? To je bila stena koja bi, da su gradili na njoj, bila njihova sigurnost, Božja dobrota je bila prezrena, pravda odbačena, milost potcenjivana. Ljudi su se postavili nasuprot Bogu i sve što je bilo na njihovo spasenje, okrenulo se na njihovo uništenje. Sve što je Bog odredio da bude za život, njima je bilo za smrt. U tome što su Jevreji razapeli Hrista nalazi se i razorenje Jerusalima. Krv prolivena na Golgoti bila je teret koji ih je doveo do propasti na ovome svetu i u svetu koji će doći. Tako će to da bude i u veliki poslednji dan kad će osuda da bude izrečena svima koji su odbacili Božju milost. Hristos, njihova stena sablazni, tada će im se učiniti kao brdo osvete. Slava Njegove pojave koja je za pravednike život, biće za zle oganj koji spaljuje. Grešnik će da bude uništen zbog odbačene ljubavi, zbog prezrene milosti. Mnogim slikovitim prikazima i opomenama, koje je stalno ponavljao, Isus je pokazao što će doživeti Jevreji zbog odbacivanja Božjeg Sina. Ovim rečima On se obraća svima u svim vekovima koji odbijaju da Ga prime kao svog Iskupitelja. Svaka opomena važi za njih. Oskvrnuti Hram, neposlušni sin, neverni vinogradari, prezrivi zidari slika su iskustva svakog grešnika. Ako se ne pokaje, sudbina koju oni nagoveštavaju biće njegova.
