Oni se mogu primiti razmišljanjem o Njemu, čitanjem ili slušanjem reči živog propovednika. A onda odjednom, kada Duh uputi neposredniji poziv, duša se radosno predaje Isusu. Mnogi ovo nazivaju iznenadnim obraćenjem, ali to je rezultat poziva Božjeg Duha – strpljivog, dugotrajnog procesa.
Iako nevidljivo, delovanje vetra vidi se i oseća. Iako nevidljivo, delovanje vetra vidi se i oseća. Tako će se rad Duha na duši pokazati u svakom delu onoga koji je osetio Njegovu spasonosnu silu. Kad Božji Duh osvoji srce, On preobražava i život. Grešne misli se odbacuju, zla dela se napuštaju; ljubav, poniznost i mir zauzimaju mesto gneva, zavisti i svađe. Radost zauzima mesto žalosti i lice odsjajuje nebeskom svetlošću. Niko ne vidi ruku koja podiže teret ili zapaža svetlost koja silazi iz nebeskih dvorova. Blagoslov dolazi onda kad se duša verom pokorava Bogu. Tada sila nevidljiva za ljudsko oko stvara novo stvorenje po Božjem obličju.
Ograničenim umovima nemoguće je da shvate delo otkupljenja. Njegova tajna nadmašuje ljudsko saznanje; ipak onaj koji prelazi iz smrti u život razume da je to božanska stvarnost. Početak otkupljenja ovde možemo spoznati ličnim iskustvom. Njegov rezultat doseže do večnih vremena.
Dok je Isus govorio, zraci istine delomično su obasjali um ovog poglavara. Uticaj Svetoga Duha koji omekšava i pokorava delovao je na njegovo srce. Ipak, nije u celosti razumeo Spasiteljeve reči. On nije toliko obuzet potrebom za novim rođenjem koliko načinom kako se ono postiže. Sa čuđenjem je rekao: »Kako može to biti?«
»Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?« upitao je Isus. Svakako, čoveku kome je povereno versko poučavanje naroda ne bi smele da budu nepoznate tako važne istine. Tim rečima Isus je Nikodimu uputio pouku da bi, umesto osećaja povređenosti jednostavnim rečima istine, trebao imati skromno mišljenje o sebi, zbog svog duhovnog neznanja. Ipak, Hristos je govorio sa tako svečanim dostojanstvom, a pogled i boja glasa izražavali su tako ozbiljnu ljubav, da se Nikodim nije uvredio kad je shvatio svoje ponižavajuće stanje.
Međutim, kad je Isus objasnio da je Njegov zadatak na Zemlji da uspostavi duhovno, a ne privremeno carstvo, Njegov slušalac se uznemirio. Videći to, Isus je dodao: »Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?« Ako Nikodim nije mogao prihvatiti Hristovo učenje koje prikazuje delo milosti na srcu, kako će shvatiti prirodu Njegovog slavnog nebeskog carstva? Bez razumevanja prirode Hristovog dela na Zemlji, on neće moći razumeti Njegovo delo na Nebu. (nastavlja se)
