Nikodim je zauzimao visok i poverljiv položaj u jevrejskom narodu. Bio je visoko obrazovan, izuzetno obdaren i uvažen član narodnog Saveta. Kao i drugi i on je bio pokrenut Isusovim učenjem. Iako bogat, obrazovan i cenjen, njega je neobično privlačio skromni Nazarećanin. Pouke koje su dolazile sa Spasiteljevih usana ostavljale su na njega dubok utisak, te je zaželeo da sazna više o ovim veličanstvenim istinama.
Hristov autoritet izražen u čišćenju Hrama izazvao je veliku mržnju sveštenika i poglavara. Bojali su se sile ovoga stranca. Takvu hrabrost nepoznatog Galilejca nisu želeli podnositi. Odlučili su učiniti kraj Njegovom radu. Međutim, nisu se slagali s ovom namerom. Bilo je nekih koji su se bojali stati nasuprot Onome koga je tako očito pokretao Božji Duh. Sećali su se kako su proroci bili ubijani zbog toga što su osuđivali grehe izraelskih vođa. Znali su da je robovanje Jevreja nekom neznabožačkom narodu rezultat njihove upornosti u odbacivanju Božjih ukora. Bojali su se da će sveštenici i poglavari, kujući zaveru protiv Isusa, slediti stope svojih otaca i navući nove nesreće na narod. Nikodim je delio ove osećaje. Na jednom savetovanju Sinedriona, kad se razmatralo kakav stav treba zauzeti prema Isusu. Nikodim se zalagao za obazrivost i umerenost. Uporno je isticao da bi bilo opasno odbaciti Njegove opomene, ako je Isus doista imao vlast od Boga. Sveštenici se nisu usuđivali oglušiti o ovaj savet u za stanovito vreme nisu ništa poduzimali protiv Spasitelja.
Otkako je čuo Isusa, Nikodim je pažljivo proučavao proročanstva o Mesiji, i što je više istraživao, utoliko je jače bilo njegovo uverenje da je On taj koji treba doći. Zajedno s mnogima u Izrailju, bio je duboko ožalošćen oskvrnućem Hrama. Bio je svedok prizora koji je nastao kad je Isus isterao kupce i prodavače. Video je veličanstveno otkrivenje božanske sile; video je Spasitelja kako prihvata siromašne i leči bolesne; video je njihove radosne poglede i čuo njihove reči hvale; nije sumnjao da je Isus iz Nazareta Poslani od Boga.
Žarko je želeo razgovarati sa Isusom, ali bojao se da Ga javno potraži. Za jevrejskog poglavara bilo bi preveliko poniženje da javno prizna svoju naklonost jednom zasad tako malo poznatom učitelju. Ako Sinedrion sazna za ovu posetu, navući će na sebe njihov prezir i prekor. Odlučio se za tajni razgovor, opravdavajući se time što bi, kad bi javno otišao, drugi možda sledili njegov primer. Pošto se podrobno raspitao o Spasiteljevom mestu počinka na Maslinskoj gori, sačekao je dok grad utone u san, pa Ga je onda potražio.
U Hristovom prisustvu Nikodim je osećao neku čudnu bojažljivost, koju je pokušao prikriti plaštom staloženog i dostojanstvenog držanja. »Rabi«, rekao je, »znamo da si učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.« Govoreći o naročitim darovima koje je Hristos imao kao učitelj, i o Njegovoj neobičnoj sili kojom je činio čuda, nadao se da će pripremiti put za ovaj razgovor. Ovim rečima želeo je smišljeno izraziti i izazvati poverenje, ali u stvari one su izrazile neverstvo. On nije priznavao Isusa za Mesiju, već samo za učitelja poslanog od Boga.
Umesto da prihvati ovakav pozdrav, Isus je upravio svoj pogled na govornika kao da proniče u dubinu njegove duše. U svojoj beskonačnoj mudrosti On je gledao čoveka koji traži istinu. Znao je cilj njegov i želeći probuditi uverenje koje je već postojalo u umu Njegovog slušaoca, neposredno, ali svečano i ljubazno istaknuo je najbitnije: »Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijega.« (Jovan 3,3)
Nikodim je došao Gospodu u želji da s Njim razmeni gledišta, ali Isus mu je otkrio temeljna načela istine. Rekao je Nikodimu: Ono što ti je potrebno nije teorijsko znanje, već duhovno obnovljenje. Nije ti potrebno da zadovoljiš svoju ljubopitljivost, već da imaš novo srce. Moraš primiti novi život ozgo, pre no što postaneš spreman da ceniš nebeske vrednosti. Dok ne nastupi ova promena, koja sve obnavlja, razgovor o Mom autoritetu i Mojoj misiji neće za tebe imati spasonosno značenje. (nastavlja se)
