Završivši priču, Isus je upravio svoj pogled na zakonika, i kao da njime čita njegovu dušu, rekao:
»Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?« (Luka 10,36)
Zakonik čak ni sada nije hteo da izgovori ime Samarjanin, nego je odgovorio: »Onaj koji se smilovao na njega.« Isus je rekao: »Idi, i ti čini tako.«
Tako je na pitanje »ko je moj bližnji« za sva vremena primljen odgovor. Hristos je pokazao da naš bližnji nije samo onaj koji pripada našoj crkvi i veri. To nema nikakve veze s rasom, bojom ili društvenom razlikom. Naš bližnji je svaka osoba kojoj je potrebna naša pomoć. Naš bližnji je svaka duša koju je ranio i izmučio neprijatelj. Naš bližnji je svako ko je Božja svojina.
U priči o milostivom Samarjaninu Isus je prikazao Sebe i svoju misiju. Sotona je prevario, izmučio, opljačkao, upropastio čoveka i ostavio ga da pogine, ali Spasitelj se sažalio na naše bespomoćno stanje. On je napustio svoju slavu da bi nas došao izbaviti. On nas je našao na umoru i prihvatio naš slučaj. Iscelio je naše rane. Pokrio nas je svojom haljinom pravde. Otvorio nam je sigurno utočište i pobrinuo se za nas snoseći sve troškove. On je umro da bi nas spasio. Ukazujući na sopstveni primer, rekao je svojim sledbenicima: »Ovo vam zapovedam da imate ljubav među sobom.« »Kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.« (Jovan 15,17; 13,34)
Zakonikovo pitanje Isusu je glasilo: »Šta ću činiti?« A Isus, držeći ljubav prema Bogu i čoveku najvišim izrazom pravde, rekao je: »To čini i bićeš živ.« Samarjanin je poslušao nalog srca koje je bilo milostivo i puno ljubavi i time dokazao da je izvršilac Zakona. Hristos je naložio zakoniku:
»Idi i ti čini tako.« Od Božje dece očekuje se da tvore, a ne samo da govore. »Koji govori da u njemu stoji, taj treba tako da hodi kao što je on hodio.« (1. Jovanova 2,6)
Danas je ova pouka isto tako potrebna svetu kao što je bila u vreme kad je potekla sa Isusovih usana. Sebičnost i hladni formalizam gotovo su ugasili plamen ljubavi i izgnali vrline koje karakter treba da učine miomirisom. Mnogi koji ispovedaju Njegovo ime izgubili su iz vida činjenicu da hrišćani treba da predstavljaju Hrista. Ako ne postoji stvarno samopožrtvovanje za dobro drugih u porodičnom krugu, u susedstvu, u crkvi i gde god se nalazimo, tada bez obzira na to što tvrdili o sebi, nismo hrišćani.
Hristos je svoje dobro sjedinio s dobrom ljudskog roda i pozvao nas da se ujedinimo s Njim na
spasavanju čovečanstva. »Zabadava ste dobili«, kaže On, »zabadava i dajite.« (Matej 10,8) Greh je najveći od svih zala, i naše je da imamo sažaljenja i pomognemo grešniku i zablude dok skoro ne zapadnu u očajanje. Ove duše ne treba zanemariti. Ako smo hrišćani, nećemo proći kraj njih na drugu stranu, držeći se što je dalje moguće od onih kojima je naša pomoć najpotrebnija. Kad ugledamo ljudska bića u nevolji bilo zbog ucveljenosti ili greha, nikada ne smemo kazati: »To me se ne tiče.«
»Vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti.« (Galatima 6,1) Verom i molitvom odagnajte silu neprijatelja. Govorite reči vere i ohrabrenja koje će biti kao lekoviti melem izbijenom i ranjenom čoveku. Mnogi, mnogi su klonuli i obeshrabrili se u velikoj borbi života, dok bi ih jedna reč ljubaznog ohrabrenja ojačala da pobede. Nikada ne bismo smeli proći kraj neke duše koja pati ne pokušavajući joj pružiti od utehe kojom nas je Bog utešio.
Sve je to samo ispunjenje načela Zakona – načela koje je prikazano u priči o milostivom Samarjaninu, a pokazalo se u Isusovom životu. Njegov karakter otkriva pravo određenje Zakona i pokazuje milosrđe, ljubaznost i ljubav prema svim ljudima, ona svedoče o karakteru nebeskih zakona. Oni svedoče o činjenici »Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu.« (Psalam 19,7) I ko god propusti da otkrije ovu ljubav krši Zakon za koji tvrdi da ga poštuje, jer duh koji izražavamo prema svojoj braći otkriva kakav je naš duh prema Bogu. Božja ljubav u srcu jedini je izvor ljubavi prema našem bližnjem. »Ako ko reče: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laža je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?« Ljubazni, »ako imamo ljubav među sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savršena u nama.« (1. Jovanova 4,20.12)
