Fariseji nisu hteli uzeti u obzir da je Isus jeo sa carinicima i grešnicima kako bi doneo nebesku svetlost onima koji sede u mraku. Nisu hteli da vide da je svaka reč božanskog Učitelja bila živo seme koje će isklijati i doneti plod na slavu Boga. Odlučili su da ne prihvate svetlost, pa iako su se suprotstavljali Krstiteljevom radu, sad su bili spremni pridobiti prijateljstvo njegovih učenika u nadi da će osigurati njihovu saradnju protiv Isusa. Govorili su da Isus poništava stara predanja i isticali suprotnost ozbiljne Krstiteljeve pobožnosti i Isusovog ponašanja u gošćenju sa carinicima i grešnicima.
Jovanovi učenici su u to vreme bili u velikoj žalosti. Bilo je to pre njihove posete Isusu s Jovanovom porukom. Njihov voljeni učitelj bio je u zatvoru i oni su provodili svoje dane u tugovanju. Isus nije učinio nikakav napor da oslobodi Jovana, već je izgledalo kao da čak ruši ugled njegovog učenja. Ako je Jovan bio poslan od Boga zašto su Isus i Njegovi učenici išli putem koji je bio toliko različit od njegovog?
Jovanovi učenici nisu imali jasnu predodžbu o Hristovom radu; mislili su da možda postoji neka osnova za farisejske optužbe. Poštovali su mnoga pravila koja su propisali rabini, i čak se nadali da će biti opravdani delima Zakona. Jevreji su sprovodili post kao delo zasluge, a najrevnosniji među njima postili su dva dana svake sedmice. fariseji i Jovanovi učenici postili su kad su ovi poslednju došli Isusu s pitanjem: »Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?«
Isus im je vrlo blago odgovorio. Nije nastojao da ispravi njihovo pogrešno razumevanje o postu, već samo da ih pravilno uputi u svoj rad. To je učinio koristeći isti slikoviti izraz koji je i sam Krstitelj upotrebio u svom svedočanstvu o Isusu. Jovan je rekao: »Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovu. Ova dakle radost moja ispuni se.« (Jovan 3,29) Jovanovi učenici nisu mogli a da se ne sete ovih reči svog učitelja, kad je Isus, uzimajući istu sliku, rekao: »Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?«
Gospodar Neba nalazio se usred svog naroda. Najveći Božji dar predan je svetu. Radost siromašnima, jer je Hristos došao da ih učini naslednicima svog carstva. Radost bogatima, jer će ih poučavati kako da osiguraju večno bogatstvo. Radost neukima, On će ih umudriti na spasenje. Radost učenima, On će im otvoriti dublje tajne no što su oni ikada dokučili; istine koje su bile sakrivene od postanja sveta biće Spasiteljevom misijom otkrivene ljudima.
Jovan Krstitelj radovao se što je posmatrao Spasitelja. Kakvu su priliku za radost imali učenici koji su uživali posebno pravo da hodaju i razgovaraju s veličanstvom neba! To nije bilo vreme njihovog tugovanja i posta. Svoja srca moraju otvoriti i primiti svetlost Njegove slave, da bi je mogli prosuti na one koji sede u tami i u senu smrtnome. bila je to svetla slika koju su izazivale Hristove reči, ali preko nje je ležala teška senka koju je samo Njegovo oko razaznavalo. »Nego će doći vreme«, rekao je On, »kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.« Kad budu videli svoga Gospoda izdanog i razapetog, učenici će tugovati i postiti. Svojim poslednjim rečima koje im je uputio u gornjoj sobi rekao je: »Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti. Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.« (Jovan 16,19.20)(nastavlja se)