Od rimskih službenika u Palestini carinici su bili najomraženiji. Dažbine silom nametnute stalno su smetale Jevrejima, podsećajući ih da su izgubili svoju nezavisnost. Ubirači poreza nisu bili samo oruđa rimskog ugnjetavanja već iznuđivači koji su se za svoj račun bogatili na teret naroda. Jevrejin koji bi prihvatio ovu službu iz ruku Rimljana, smatran je izdajnikom časti svoga naroda. Preziran je kao otpadnik i svrstavan u najneuglednije pripadnike društva.
Ovom društvenom sloju pripadao je Levije – Matej koji će biti pozvan u Hristovu službu nakon četvorice učenika u Genezaretu. Fariseji su procenjivali Mateja po njegovom zanimanju, ali Isus je u ovom čoveku video srce otvoreno za prihvatanje istine. Matej je slušao Spasiteljevo učenje. Kad mu je Božji Duh otkrio njegovu grešnost, čeznuo je da potraži pomoć od Hrista, ali naviknut na rabinsku isključivost, nije mislio da će ga ovaj Veliki Učitelj zapaziti.
Sedeći jednog dana u svojoj trošnoj kućici, carinik je video Isusa kako se približava. Neizmerno iznenađen čuo je reči koje su mu upućene: »Hajde za mnom!« Matej »ostavivši sve, ustade i pođe za njim«. Nije bilo oklevanja, dvoumljenja, razmišljanja o unosnom poslu koji treba zameniti siromaštvom i nevoljama. Za njega je bilo dovoljno što će da bude sa Isusom, što će moći slušati Njegove reči i sjediniti se s Njim u Njegovom radu.
Tako je bilo i s učenicima kaji su ranije bili pozvanu. Kad je Isus zatražio od Petra i njegovih drugova da Ga slede, odmah su ostavili svoje čamce i mreže. Neki od ovih učenika imali su ukućane koji su izdržavali, ali kad su primili Spasiteljev poziv, nisu oklevali ili se pitali: »Kako ću živeti i izdržavati obitelj?« Bili su poslušni pozivu, pa kad ih je Isus kasnije pitao: »Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam što nedostade?«, mogli su odgovoriti: »Ništa.« (Luka 22,35)
Matej u svom bogatstvu, a Andrija i Petar u svom siromaštvu stavljeni su pred isto iskušenje; svaki od njih posvetio je svoj život istom cilju. U trenutku uspeha, kad su mreže bile pune ribe, a podsticaji staroga načina života najjači, Isus je kraj mora zatražio od učenika da napuste sve za delo evanđelja. Tako se svaka duša iskušava da li je jača želja za prolaznim dobrima ili želja za druženjem s Hristom.
Načelo uvek puno traži. Nijedan čovek ne može uspeti u službi Bogu ako celo njegovo srce nije u njoj i ne drži sve za štetu prema prevažnom poznanju Hrista. Nijedan čovek koji se usteže ne može da bude Hristov učenik, a još manje Njegov saradnik. Kad ljudi pravilno shvate veliko spasenje, samopožrtvovnost koja se ogledala u Hristovom životu, pokazaće se i u njihovom. Putem kojim god ih povede radovaće se da Ga slede.
Pozivanje Mateja da postane jedan od Hristovih učenika izazvalo je veliko negodovanje. Izborom carinika za svog neposrednog pratioca, verski Učitelj je vređao verske, društvene i narodne običaje. Pozivajući se na predrasude naroda, fariseji su se nadali da će struju narodnih osećaja okrenuti protiv Isusa.
Među carinicima nastalo je široko zanimanje. Božanski Učitelj privukao je njihova srca k sebi. U radosti svog novog učeništva, Matej je čeznuo da svoje ranije drugove dovede Isusu. U skladu s tim, načinio je gozbu u svojoj kući i sazvao sve svoje rođake i prijatelje. Nisu bili uključeni samo carinici već i mnogi drugi koji su imali sumnjiv ugled i bili odbačeni od svojih suseda koji su se strogo pridržavali propisa.
Gozba je priređena u Isusovu čast i On nije oklevao da prihvati ljubaznost. Dobro je znao da će to da bude sablazan za farisejsku stranku i da će Ga dovesti u nepriliku u očima naroda. Međutim, nikakvo ljudsko pravilo nije moglo uticati na Njegovo delovanje. Spoljašnja obeležja za Njega nisu imala nikakvo značenje. Ono što je privlačilo Njegovo srce bila je duša žedna vode života. (nastavlja se)
