Hristos je odredio uslove koje bi jedino mogli pomoći poglavaru da usavrši hrišćanski karakter. Njegove reči bile su reči mudrosti, iako su izgledale stroge i da suviše traže. Jedina nada spasenja za ovog poglavara bila je da ih prihvati i posluša. Njegov visoki položaj i njegov imetak neosetno su unosili zlo u njegov karakter. Ako ih bude gajio, oni će zameniti Boga u njegovim osećajima. Uskratiti Bogu malo ili puno značilo je zadržati ono što umanjuje njegovu moralnu snagu i delotvornost; ako se brižljivo neguje ono što je svetovno, ma koliko nesigurno ili bezvredno, ono će prevladati.
Poglavar je brzo razabrao sve što su Hristove reči obuhvatile i postao žalosnim. Da je shvatio vrednost ponuđenog dara, brzo bi se kao sledbenik priključio Hristu. Bio je jedan od članova uvaženog Saveta Jevreja i Sotona ga je kušao laskavim izgledima za budućnost. Želeo je nebesko blago, ali je želeo i prolazne prednosti koje će mu doneti njegovo bogatstvo. Žao mu je bilo što su postojali takvi uslovi; želeo je večni život, ali nije hteo podneti žrtvu. Cena večnog života činila mu se suviše visokom, pa je otišao žalostan, »jer beše vrlo bogat«.
Njegova tvrdnja da je držao Božji zakon bila je obmana. Pokazao je da mu je bogatstvo bilo idol. Nije mogao držati Božje zapovesti, dok je svet zauzimao prvo mesto u njegovim osećajima. Biše je voleo Božje darove nego Darodavca. Hristos je ponudio mladiću svoje prijateljstvo. »Hajde za mnom«, rekao je On. Međutim, Spasitelj za njega nije značio toliko koliko ime među ljudima ili imetak. Da se odrekne svog zemaljskog blaga koje je vidljivo, radi nebeskog blaga koje je nevidljivo, bio je suviše veliki rizik. Odbio je ponudu večnog života i otišao u stalnu službu svetu.
Hiljade prolaze kroz ovo kušanje birajući između Hrista i sveta; i mnogi biraju svet. Kao i mladi poglavar oni se okreću od Hrista, govoreći u svojim srcima: Ne želim ovog čoveka za svog vođu.
Hristovo postupanje s mladićem prikazano nam je kao očita pouka. Bog nam je dao pravila ponašanja, koja svaki od Njegovih slugu mora slediti. To je poslušnost Njegovom zakonu, ne samo formalna poslušnost, već poslušnost koja prodire u život i otkriva se u karakteru. Bog je uspostavio svoje merilo karaktera za sve koji žele postati podanicima Njegovog carstva. Samo oni koji žele postati saradnici s Hristom, samo oni koji će reći – Gospode, sve što imam i što jesam pripada Tebi
– biće priznati za Božje sinove i kćeri. Svi treba da razmotre što znači želeti Nebo, a ipak mu okrenuti leđa zbog postavljenih uslova. Razmislite o tome što znači reći Hristu: »Ne.« Poglavar je rekao: Ne, ja Ti ne mogu dati sve. Da li i mi isto govorimo? Spasitelj nam nudi da s nama deli rad koji nam je Bog dao da izvršimo. On nudi sredstva da bismo unapredili Njegovo delo na svetu. Jedino na ovaj način On nas može spasiti.
Imanje je povereno poglavaru da bi se pokazao kao verni pristav; ova dobra trebao je podeliti na blagoslov onima koji su bili u oskudici. Tako Bog i danas poverava ljudima sredstva, darove i prilike da bi mogli postati Njegovim posrednicima u pomaganju siromašnima i onim koji pate. Onaj koji koristi poverene darove kako je Bog odredio, postaje Spasiteljevim saradnikom. On pridobija duše za Hrista, jer je predstavnik Njegovog karaktera.
Onima koji se, kao i mladi poglavar, nalaze na visokim, poverljivim položajima i imaju veliko imanje, može izgledati kao suviše velika žrtva odricanje od svega da bi sledili Hrista. Ali to je pravilo koje važi za sve koji žele postati Njegovim učenicima. Poslušnost se mora pokazati u svemu što se prihvati. Samoodricanje je suština Hristove nauke. Često se iznosi i poučava jezikom koji izgleda vrlo zapovednički, zato što ne postoji drugi način za čovekovo spasenje osim da se odlučno odbaci sve ono što će, ako se gaji, slomiti celo biće.
Kad Hristovi sledbenici vrate Gospodu ono što je Njegovo, tada skupljaju blago koje će im biti predano kad budu čuli reči: »Dobro, slugo dobri i verni… uđi u radost gospodara svojega.« »Koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijega.« (Matej 25,23; Jevrejima 12,2) Radost što vide otkupljene duše, duše spasene za večnost, nagrada je svima koji idu stopama Onoga koji je rekao: »Hajde za mnom.«
