Ova glava zasnovana je na Mateju 19, 16–22; Marku 10,17–22; Luki 18, 18–23.
»I kad iziđe na put, pritrča neko, i kleknuvši na koljena pred njim pitaše ga: učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?«
Mladić koji je postavio ovo pitanje bio je narodni poglavar. Imao je veliko imanje i zauzimao odgovoran položaj. Video je ljubav koju je Hristos pokazao prema deci koju su doveli k Njemu; video je kako ih je nežno primio i uzimao u svoje naručje i u njegovom srcu rasplamsala se ljubav prema Spasitelju. Zaželeo je da postane Njegov učenik. Bio je tako duboko pokrenut da je, dok je Isus išao svojim putem, potrčao za Njim, kleknuo kraj Njegovih nogu i iskreno i ozbiljno postavio pitanje, koje je bilo tako važno za njegovu dušu, ali i za dušu svakog ljudskog bića: »Učitelju blagi! šta mi treba činiti da dobijem život večni?«
»Što me zoveš blagim«, rekao je Isus, »niko nije blag osim jednoga Boga.« Isus je želeo iskušati poglavarevu iskrenost i pokrenuti ga da kaže na koji Ga način smatra blagim. Da li shvata da je Ovaj kome govori Božji Sin? Koji je bio pravi osećaj njegovog srca?
Ovaj poglavar imao je visoko mišljenje o svojoj pravednosti. On nije ni pretpostavljao da mu
bilo što nedostaje, pa ipak nije bio sasvim zadovoljan. Osećao je potrebu za nečim što nije imao. Zar ga Isus ne bi mogao blagosloviti kao što je blagoslovio mališane i ispuniti potrebu njegove duše?
Odgovarajući na njegovo pitanje Isus mu je rekao da je poslušnost Božjim zakonima neophodna ako želi dobiti večni život i naveo neke od zapovesti koje pokazuju čovekovu dužnost prema njegovim bližnjima. Poglavarev odgovor bio je potvrdan: »Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?«
Hristos je posmatrao lice ovog mladog čoveka kao da čita njegov život i ispituje njegov karakter. Zavoleo ga je i čeznuo da mu podari mir, milost i radost koji bi sasvim izmenili njegov karakter.
»Još ti jedno nedostaje«, rekao je On, »idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi te hajde za mnom uzevši krst.«
Hrista je privlačio ovaj mladić. On je znao da je bio iskren kad je kazao: »Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.« Otkupitelj je čeznuo da u njemu stvori takvo razumevanje koje bi ga osposobilo da uvidi potrebu za posvećenjem srca i hrišćanskom dobrotom. Čeznuo je da u njemu vidi ponizno i skrušeno srce svesno uzvišene ljubavi koju treba pokloniti Bogu, srce koje će svoj nedostatak pokriti Hristovim savršenstvom.
Isus je u ovom poglavaru video pomoćnika koji bi Mu bio potreban, da Mu je mladić postao saradnik u delu spasenja. Ako bi se potčinio Hristovom vodstvu, on bi postao sila za dobro. Poglavar je mogao postati zapaženi Hristov predstavnik, jer je imao takve osobine koje bi ga, kad bi se sjedinio sa Spasiteljem, osposobile da postane božanska sila među ljudima. Hristos, sagledavši njegov karakter, zavoleo ga je. U poglavarevom srcu budila se ljubav prema Hristu, jer ljubav rađa ljubav. Isus je čeznuo da ga vidi kao svog saradnika. Čeznuo je da ga načini sličnim sebi, zrcalom u kojem bi odsjajivala sličnost Bogu. Čeznuo je da razvije savršenstvo njegovog karaktera i da ga posveti Gospodnjoj službi. Da se poglavar tada predao Hristu, napredovao bi u atmosferi Njegovog prisustva. Da je učinio ovaj izbor, koliko bi drukčija bila njegova budućnost.
»Još ti jedino nedostaje«, rekao je Isus. »Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.« Hristos je čitao srce ovog poglavara. Nedostajalo mu je samo jedno, to je bilo načelo od životne važnosti.
U duši mu je bila potrebna Božja ljubav. Ova potreba, ako se ne ispuni, pokazaće se sudbonosnom po njega; cela njegova priroda postaće izopačenom. Popuštanjem ojačala bi sebičnost. Da bi, mogao primiti Božju ljubav, morao se odreći velike ljubav prema samome sebi.
Hristos je ovoga čoveka stavio na probu. Pozvao ga je da bira između nebeskog blaga i svetovne veličine. Da je pristao slediti Hrista, bilo bi mu osigurano nebesko blago. Ali, morao je pokoriti svoje »ja«; njegova volja morala se potčiniti Hristovoj vlasti. Mladom poglavaru ponuđena je prava Božja svetost. Imao je prednost da postane Božjim sinom i s Hristom sunaslednikom nebeskog blaga. Međutim, morao je uzeti krst i poći za Spasiteljem putem samoodricanja.
Hristove reči za poglavara su zaista bile poziv. »Izaberite sebi danas kome ćete služiti.« (Isus Navin 24,15) Izbor je prepušten njemu. Isus je čeznuo za njegovim obraćenjem. On mu je pokazao slabu točku u njegovom karakteru; i s kakvim je samo dubokim zanimanjem očekivao odluku dok je mladić procenjivao Njegovo pitanje! Ako odluči da pođe za Hristom, mora u svemu poslušati Njegove reči. On mora napustiti svoje častoljubive namere. S kakvom je ozbiljnom, brižnom čežnjom, s kakvom gladi u duši Spasitelj posmatrao mladića, nadajući se da će prihvatiti poziv Božjeg Duha! (nastavlja se)
