Ova glava zasnovana je na Mateju 25,31-46.
»A kad dođe sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na prestolu slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi i razlučiće ih između sebe.« Ovako je Hristos na Maslinskoj gori svojim učenicima opisao prizor velikog sudnjeg dana. Istaknuo je da će se odluka ovog suda doneti na osnovi jedne pojedinosti. Kad se narodi budu okupili pred Njim postojaće samo dve grupe ljudi, a njihova večna sudbina biće određena onim što su učinili ili zanemarili da učine za Njega u ličnosti siromašnih i napaćenih.
Toga dana Hristos neće prikazati ljudima veliko delo koje je On učinio za njih dajući svoj život za njihovo otkupljenje. Prikazaće delo koje su oni verno obavili za Njega. Onima koje je postavio sebi s desne strane reći će: »Hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postajanja sveta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i primiste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni.« Međutim, oni koje Isus pohvaljuje ne znaju da su služili Njemu. Na njihova pitanja puna dvojbe On ovako odgovara: »Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.«
Isus je rekao svojim učenicima da će na njih omrznuti svi ljudi, da će biti progonjeni i mučeni. Mnogi će biti isterani iz svojih domova i prepušteni siromaštvu. Mnogi će biti bačeni u zatvor. Svima koji napuštaju prijatelje ili svoj dom Njega radi, On je obećao stostruko više u ovom životu. Sad je obećao poseban blagoslov svima koji će služiti svojoj braći. U svima koji pate zbog Mog imena, kaže Isus, treba da prepoznate Mene. Kao što biste poslužili Meni, tako treba da poslužite njima. To je dokaz da ste Moji učenici.
Svi koji su rođeni u nebeskoj porodici, u osobitom smislu braća su našega Gospoda. Hristova ljubav povezuje u zajednicu članove Njegove porodice i gde god se ona pokaže, otkriva se božansko srodstvo. »Svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.« (1. Jovanova 4,7)
Oni koje Hristos pohvaljuje na sudu možda su malo poznavali teologiju, ali su gajili Njegova načela. Pod uticajem božanskog Duha bili su blagoslov ljudima oko sebe. Čak i među neznabošcima ima onih koji su gajili duh ljubaznosti; pre no što su reči života doprle do njih, prijateljski su primili misionare i služili im čak po cenu svog života. Među neznabošcima ima onih koji neznajući obožavaju Boga, onih koje svetlost nikada nije dosegla preko ljudskih oruđa. Oni neće propasti. Iako ne poznaju Božji pisani Zakon, čuli su Njegov glas kako im govori u prirodi i činili ono što Zakon zahteva. Njihova dela potvrđuju da je Sveti Duh dirnuo njihova srca i Bog ih prepoznao kao svoju decu.
Koliko će se iznenaditi i radovati najmanji među narodima i među neznabošcima kad sa Spasiteljevih usana budu čuli: »Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.«
Međutim, Hristova ljubav ne obuhvata samo neku određenu grupu ljudi. On se poistovećuje sa svakim detetom ljudske porodice. Da bismo mogli postati članovi nebeske porodice, On je postao članom zemaljske porodice. On je Sin čovečji i zato brat svakom Adamovom sinu i kćeri. Njegovi sledbenici se ne trebaju isključiti iz sveta koji propada oko njih. Oni su deo velikog mozaika ljudskog roda, i Nebo na njih gleda kao na braću grešnicima, a isto tako i svetim ljudima. Hristova ljubav privija k sebi pale, zabludele i grešne i svako delo ljubaznosti učinjeno da se podigne neka posrnula duša, svako delo milosrđa prihvata se kao da je učinjeno Njemu. (nastavlja se)
