Spasitelj je nastavio sa svojom javnom optužbom književnika i fariseja: »Teško vama vaši slepi koji govorite: ako se ko kune crkvom ništa je; a ko se kune zlatom crkvenim kriv je. Budale slepe! šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti? I ako se kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je. Budale slepe! šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti? Sveštenici su tumačili Božije zahteve svojim lažnim i skučenim merilima. Zamišljali su da pravilno razlikuju veličinu krivice različitih greha, olako su prelazili preko nekih, a druge, iako su imali manje posledice, smatrali su neoprostivim. Uz novčanu naknadu oslobađali su ljude njihovih zaveta. Ponekad su za velike sume novca prelazili preko strašnih zločina. Istodobno su u drugima slučajevima ovi sveštenici i poglavari izricali oštre presude za beznačajne prekršaje.
»Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpretežnije u zakonu; pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.« Ovim rečima Hristos ponovo osuđuje zloupotrebu svete obaveze. On ne odbacuje samu obavezu. Bog je uspostavio sistem desetka i on je poštovan od najranijih vremena. Avram, otac vernih, dao je desetak davanja desetaka i to je bilo u redu, ali nisu dopustili narodu da po svom osvedočenju izvrši svoju dužnost. Za svaki slučaj samovoljno su postavljali pravila. Zahtevi su postali tako složeni da ih je bilo nemoguće ispuniti. Niko nije znao kad je izvršio svoje obaveze. Sistem, kako ga je Bog dao, bio je pravičan i razuman, ali sveštenici i rabini su ga načinili mučnim teretom.
Sve što Bog zapoveda ima svoju važnost. Hristos priznaje davanje desetka kao dužnost, ali pokazao je da ono ne može opravdavati zanemarivanje ostalih obaveza. Fariseji su bili vrlo tačni u davanju desetaka od vrtnih biljaka kao su nana, kim i metvica; to ih ja malo stajalo, a donosilo im je ugled zbog tačnosti i svetosti. Istodobno, njihova beskorisna ograničenja ugnjetavala su narod i uništavala poštovanje prema sistemu koji je sam Bog propisao. Zaokupljali su umove ljudi beznačajnim razlikama i skretali njihovu pažnju sa osnovnih istina. Ono što je bilo pretežnije u Zakonu – pravda, milost i istina – bilo je zanemareno. »Ovo«, rekao je Hristos, »trebalo je činiti i ono ne ostavljati.«
Druge zakone rabini su izopačili na sličan način. Uputstvima koja su data preko Mojsija, bilo je zabranjeno jesti sve što je nečisto. Upotreba svinjskog mesa, kao i mesa nekih drugih životinja, bila je zabranjena, jer unosi krv u nečiste tvari i skraćuje život. Međutim, fariseji nisu ostavili ova ograničenja onakvima kakva ih je Bog dao. Odlazili su u neopravdane krajnosti. Između ostalog od naroda se zahtevalo da proceđuje svu vodu da se u njoj ne bi našao i najmanji kukac, koji bi se mogao svrstati u nečiste životinje. Isus je upoređujući ove sitničarske zahteve s veličinom njihovih stvarnih greha, rekao farisejima: »Vođi slepi koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.«
»Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.« kao što je okrečen i lepo ukrašen grob sakrivao ostatke koji se raspadaju, tako je i spoljašnja svetost sveštenika i poglavara skrivala bezakonje. Isus je nastavio: »Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika, i govorite: da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krvi proroka. Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.« Da bi pokazali svoje poštovanje prema umrlim prorocima, Jevreji su bili vrlo revni u ulepšavanju njihovih grobova, ali nisu iskoristili njihova učenja niti su uvažavali njihove ukore. U
Hristovo vreme ljudi su praznoverno poštovali mesta počivanja mrtvih i trošili velike sume novaca za njihovo ukrašavanje. U Božjim očima to je bilo idolopoklonstvo. U svom neprikladnom poštovanju mrtvih ljudi su pokazivali da ne vole Boga iznad svega, niti svoje bližnje kao sami sebe. (nastavlja se)
