Kakva suprotnost između Njegovog učenja o novom carstvu i učenja koje su čuli od svog starešine! Isus nije ništa rekao o njihovom oslobođenju od Rimljana. Čuli su o Njegovim čudima i nadali se da će svoju silu upotrebiti u njihovu korist, ali nisu zapazili nikakav nagoveštaj takve namere.
Kad su otvorili vrata sumnji, srca su im postala tvrđa, jer su se za trenutak bila omekšala. Sotona je odlučio da slepe oči tog dana ne smeju progledati niti se osloboditi duše okovane ropstvom. Žestokom silom radio je na tome da ih učvrsti u neverstvu. Nisu obraćali pažnju na znak koji im je već ukazan, kad su bili pokrenuti uverenjem da je njihov Otkupitelj taj koji im se obraćao.
Međutim, Isus im je dao dokaz svog božanstva otkrivenjem njihovih tajnih misli. »I reče im: vi ćete meni bez sumnje kazati ovu priču: lekaru! izleči se sam; što smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde na svojoj postojbini. Reče pak: zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini. A zaista vam kažem; mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji; i ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sideonsku k ženi udovici. I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Nemana Sirijanina.« (Luka 4,23–27)
Ovim izlaganjem događaja iz života proroka, Isus je odgovorio na pitanja svojih slušalaca. Slugama koje je Bog izabrao za posebno delo nije bilo dopušteno da rade za narod tvrdog i nevernoga srca. Međutim, oni koji su imali srca da osećaju i vere da poveruju, doživeli su naročitu naklonost dokazima Njegove sile kroz proroke. U Ilijino vreme Izrailj se odvojio od Boga. Čvrsto su se držali svojih greha i odbacivali opomene Duha preko Gospodnjih vesnika. Na taj način sami su se otcepili od kanala kojim je Božji blagoslov mogao dopreti do njih. Gospod je prošao kraj izraelskih domova i našao utočište za svog slugu u neznabožačkoj zemlji, kod jedne žene koja nije pripadala izabranom narodu. Međutim, ova žena bila je udostojena zato što je sledila svetlost koju je primila i njeno srce bilo je otvoreno za veću svetlost koju joj je Bog poslao preko svog proroka.
Zbog tog istog razloga bili su zaobiđeni u Jelisijevo vreme gubavci iz Izrailja. Ali Naman, neznabožački plemić, bio je veran svom uverenju u ono što je pravo i osećao je veliku potrebu za pomoći. Nalazi se u stanju u kojem je mogao primiti darove Božje milosti. Ne samo da se očistio od gube već je bio i blagosloven znanjem o pravom Bogu.
Naš položaj pred Bogom ne zavisi od količine svetlosti koju smo primili, već o tome kako smo iskoristili ono što imamo. Na taj način čak i neznabošci, koji izaberu ono što je pravo, koliko to mogu razlikovati, u povoljnijem su položaju od onih koji su dobili veliku svetlost i koji tvrde da služe Bogu, ali ne obraćaju pažnju na svetlost i svojim svakodnevnim životom pobijaju ono što ispovedaju.
Isusove reči slušaocima u sinagogi udarile su u koren njihove samopravednosti, čineći ih svesnim gorke istine da su se udaljili od Boga i izgubili pravo da budu Njegov narod. Svaka reč sekla je kao nož kad im je bilo izneseno njihovo stvarno stanje. Sad su prezirali veru kojom ih je Isus u početku nadahnuo. Nisu hteli priznati da je On koji je potekao iz siromaštva i nižih slojeva bio bilo što drugo do običan čovek.
Njihovo neverstvo izazvalo je zlobu. Sotona je upravljao njima i u besu povikali su protiv Spasitelja. Okrenuli su se od Njega čiji je zadatak bio da leči i obnavlja; sad su pokazali svojstva uništavalaca.
Kad ih je Isus upozorio na blagoslove dane neznabošcima, pokrenula se žestina nacionalnog ponosa Njegovih slušalaca i Njegove reči ugušila je graja mnoštva. Ovi ljudi bili su ponosni na držanje zakona, ali sad kad su njihove predrasude bile povređene, bili su spremni da počine ubistvo. Skup se razišao i uhvativši Isusa, izgurali su Ga iz sinagoge i iz grada. Svi su izgleda želeli Njegovo uništenje. Požurivali su Ga do ruba provalije, nameravajući da Ga strmoglave dole. Vazduhom su leteli uzvici i kletve. Neki su bacali kamenje na Njega, kad je iznenada iščezao između njih. Nebeski vesnici koji su bili kraj Njega u sinagogi bili su s Njim usred razbesnelog mnoštva. Oni su Ga zaklonili od Njegovih neprijatelja i odveli Ga na sigurno mesto. (nastavlja se)
